Бранко О. Томић
Да би имала своју пуноту и значење, иза ње мора да стоји сваки Србин и Српкиња; сви осведочени пријатељи; затечени гости и свако ко је,бар једном ногом закорачио на српски грумен. У противном, ражаловаћемо се; одродити; посвађати и закрвити…
„Рат до истребљења“…Мало ко је успео да стане на Чело такве идеје, а да притом, није неком саплеменику заклонио главу; синовицу; другара или „ратног друга“…И сами се Свемилостивом усрдно молимо,а неретко и мољакамо:„Не дај Боже, да се Срби сложе“. Ту и такву молитву и Бог нам услиши,јер ни Он не би знао шта ће с нама оваквим какви смо. Још теже би му било кад бисмо били једноумни и благоразумни. И данданас чућемо да: „И Бог је Србин“; „Адам је праотац Срба“, итд… По том свеукупном неслагању, најбезболнија хипотеза је да су Срби народ старији од Бога. Другим речима, ми смо сатворили Њега, а не Он нас, Мање би полемике било, и не би посезали за копањем пребогатог „ратничког потенцијала“ из непресушног, опет нашег, арсенала…
Својевремено сам,дескриптивно, напоменуо „Страшни Српски Суд“ и „Трећи Српски Свестски Рат“ као неке од српских синонима. На помолу је,милостивом Богу хвала, једно, по мени, не мање од претходног:
СРПСКО ЧУДО
Сто од Сто („100 од 100“), није постотак илити проценат, за нас немогућ, већ највиши НАСЛОВ оличен у претходној загради. „Српска Вавилонска Кула“, заскора, треба да се небовисоко издигне пред нама и Вама, драги пријатељи, посетиоци сајта: www.poezijascg.com као и пред Вама песмом наоружане душе и
љубитељи „богиње“ писане речи. Дакле, на прагу смо нове ризнице, чуварке лепоте српског напева. Интернет није сваком доступан али књига јесте и биће. Покушаћу да избегнем српске хваслоспеве исто колико и чувени, српски подсмех.
„100 од 100“ (100 песника-100 песама) као јединствена идеја, проклијала је у глави, уваженог Господина Љубе Обрадовића. Њу су заливали; поливали; домивали; дефинисали и надградили Г-ђица Лепа Симић; моја маленкост, Зоран Христов- Јовановић и многи, многи други. Она, данас, има своју потпуну дефиницију, физиономију, а надамо се, да ће добити оправдање у својој посвети. Том сегменту иницијалне замисли одазвао се импресиван број људи песничког набоја да, чак, не можемо све ни да прихватимо јер нас договорени лимит у томе спречава.
Зборник песама „100 од 100“ има за циљ да на једном месту окупи, по лошој процени, највећи скуп песника српског напева на једном месту; на истом сајту; истој књизи, не водећи рачуна да ли су аутори афирмисани или непознати; признати и непотврђени, јер: „свака птица својим гласом пева“, него да примером независти и сујете, зачне и подстакне и друге да се придружују; омасовљују и, у том погледу, унисују,притом певајући својим гласом „колико
га грло носи“. У то ће се уверити онај ко је једини меродаван да донесе суд и закључак,Читалац. Несвесно у наслов унели смо неке математичке чиниоце а, за узврат, нудимо јој песнички језик споразумевања са Науком и следбеницима. Обема: Поезији и Математици, заједнички именилац је: да не почињу од нас, нити се завршавају нашим последњим стихом као ни последњим познатим, нам, бројем. Поменути Зборник поезије, једнодушно; стопроцентно, без изузетка, у штампаном издању намењен је, у чистом приходу, у Добротворне сврхе, првенствено деци.. .јер она, као нараштај-надолазе, а ми генерацијски лагано-отичемо. Што у прошлост, што у заборав јер и то је у карактеру српског националног бића. Свима, који су у овом чудесном броју, као и онима који нису стигли да „ухвате последњи воз“, а и онима који тек сазнају за овај песнички подвиг, жале што нису били „благовремени“, изражавам најискренију захвалност на племенитом настојању, „а добро чинити да нам не досади“, поручује, до сада највећи, Павле.
Бранко О. Томић – www.poezijascg.com
