На лету до врата твоје искрене душе,
У којој борави посебна лепота и истинска доброта,
Kоју, и по ноћи и склопљених очију,
Врло јасно осећам и видим,
Причај ми о свему, ради нас!
Од истог смо кроја. То обоје добро знамо.
И где год се запутио,
Ма колико далеко од Тебе био,
Испред мене, на свакој кривини,
Kао анђео, нежних и раскошних крила,
Ниоткуда, из ништавила,
У гомили непознатих и пролазних лица,
Увек се појавиш, само Ти!
Налик крупним пахуљама,
По мени тада почињу да падају сећања,
Све успомене,
Kоје се до смрти не заборављају.
Причај ми. Немој престати,
Јер глас твој волим да слушам,
Јер се двапут нећемо родити!
Причај ми и маштајмо о свему –
Ради јучерашњег,
Овог вредног, сада,
Ради свега оног
Што ће се међу нама тек збити,
Ради нас!
(Прочитано: 120 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.133 пута)