Ко ли је кривац што сам спознао страхове твоје?
Можда бледуњав месец што српом чежњу ти жање,
ил’ грактај црних врана што нема безнађа роје?
Можда бездушни снови у којим све нас је мање?
Ниси само због чежње призвала кошмарне снове!
И точак нестајања, тај круг што вечно се врти
узрок је сузи, која када се оросе зене
оплакаће нам судбу. Долазе времена„ смрти”!
Из бола изроњена лебдиш на пучини снова.
Поричеш „ омлечење” планулој кумовској слами,
јер не знаш за дуг, враћен у ноћи „вучијег зова”.
Због свих „година светлих” твој траг ће дуже да плами!
Можда ти негде самој развигор душом трепери
док чекаш у тишини да ружни умину снови,
али већ сутра, када сва туга се ујезери
мамићеш обзорја блудна. Почеће кругови нови!
(Прочитано: 575 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.448 пута)
Iako se često ne razumemo ne mogu a da se ne divim ovoj Vašoj pesmi uvaženi pesniče. Po meni ovo je antologijski pesmotvor i jedna od najboljih pesama koju do sada pročitah na ovom našem sajtu.
Bilo bi mi veoma drago da se čujem sa Vama, a pošto niste na Facebook-u možete me pozvati na tel. br.
065 9490718
Srdačan pozdrav!
Pesma je predivna i svaka čast.