ОСМЕСИ… И …

ОСМЕСИ… И…

На лицу осмех, у срцу жар,
дуго одвојени корачамо.
У новим почецима је чар
и ми од те ватре дрхтимо.

Ја драга варам себе,
ти своја осећања.
Од љубави ми смо далеко,
а жеља у срцима одзвања.

И онда поврљамо траву,
откривајући све тајне тела,
а сутра, окренућеш главу,
као да ме никад ниси видела.

У твом погледу биће спокој,
у гласу чудна сета,
баш ко да си завирила дубоко,
у све најслађе тајне света.

Сувише си душо горда
и увек ти, све најбоље знаш.
За свакога ти си добра,
ти сваком увек све даш.

Осмеси… И лагање…
Корачамо одвојени…
Ваздух мирише на страдање.
Ми смо само немиром задојени.

© Љубодраг Обрадовић