ОПЕТ ПЕСМА
Моја је прича написана негде,
дошла к мени,
нисам морао ја да је пишем,
требало је једино да се склоним,
да пратим стазу која ме води,
кроз песме тајне, којима дишем.
ЧОВЕК И ОНО МОРЕ
Величину мора схватимо ако се нађемо између бескраја, неба и воде. У пустињи модрине изгледамо смешно минорни или тужно немоћни. Само они који се овом пространству животом приклањају, могу препознати разлику између себе и мора. Ову истину требало би реално спознати, да се пролазни не узносимо.
ЗАПАЖАЊЕ.
КАДА ГЛЕДАМО ЕМИСИЈУ ПРИЈАТЕЉИ ЗАУВЕК, СЕБИ ИЗГЛЕДАМО МАЛЕНИ ЗА ВЕЛИЧИНУ ИЗВАНВРЕМЕНОГ. МУЗИКА У ИЗВЕДБИ ОПЕРСКОГ ПАРА, ЕКСПЛОЗИЈА ЈЕ СЛУХА . НЕМА СИЛИНЕ, ОБОЈЕ МИЛОЗВУЧНИ ОНИ КАО ДА СЕ ШАЛЕ. КО ПОСЕДУЈЕ РЕТКО, ВИСОКО МУ ЈЕ НА ДОХВАТ. ЛЕПОТА ПОСТОЈАЊА.
© Андреја Врањеш
