ИСКУСТВО
Одавно писао нисам,
као искуство треба да се наталожи.
На сунцу копрца се глиста,
размишљам бол се множи.
И како да сагледам тај хук
и откуд та опсена мени.
Кад-кад највише говори мук,
кад-кад размишљањем бол се измени.
То трагање за истином кад-кад годи,
али светлост ако је јака засени.
Стално сањам о чистој слободи,
али сновима још ништа не промених.
Око села пролеће склизну,
гром лаје на оскоруше:
Волим истину и само истину,
волим целим бићем из дна душе.
После потопа и великих ломова,
нови се и бољи рај јавља.
Зато је у борби увек драж,
борбом се живот поправља.
Одавно писао нисам,
као искуство треба да се наталожи.
На сунцу копрца се глиста,
размишљањем бол се множи.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 96 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.434 пута)
Дубоко мисаона песма рефлексивног карактера. Прочитао сам је десетак пута за два дана да бих правилно протумачио неколико метафоричких симбола. Сјајно Љубо! Од мене десетка!
Hvala Branko. Poz…