
ПОСВЕЋЕНО МОЈОЈ ЉУБАВИ
О, моја српска сестро, нек сунце теби сија,
Нек воли те земља, мени најмилија.
Твој поглед красни уништи мрак,
Твоја је колевка – сунчани зрак.
Нисмо још се срели… А ја ћу доћи
У земљу српску, дајем ти реч!
Хоћу да видим босанске ноћи,
А београдске сам видео већ.
Чекам наш сусрет, сестро ми мила,
Надам се да он ће бити дуг.
Нек само напред нас носе наша крила,
И нек свој осмех даће нам југ.
Хладно је јутро, пуно је злата
Сунчаног, небесног… Жута је зора…
Колико још је остало сата
До нашег сусрета, до одмора?
© Никита Леонтjев
Место пребивалишта: Русиjа, Москва
Категориjа: Одрасли песник из иностранства
(Прочитано: 116 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.169 пута)