Vredno je u srcu
Sve imalo vredno u srce će stati
Radosti i sreće, čak predeli novi
Majušno je srce al da smesti ume
U sebe sve ono što želi i voli…
Ono zna da skrije u komoru malu
Čak i neke teške neprebolne boli
Pokrije nam strepnju kada se razgoli.
U rukama sreću zadržati nećeš
Ni po kutijama sa mašnom od svile
Džepovi se pune novcem ko kamenjem
Sreću nose male na krilima vile,
Repatice zvezde što padaju s neba
Ona se raznosi kao cvetno prahje
Sreće su tačkaste bubamare zlatne.
Sve što vredi čuvaj u malenoj boci
To su eliksiri koji život hrane
Srce dušu ima koja se veseli
I male vojnike koji sreću brane
Kao mreža od pauka granica je tanka
Sva druga bogatstva… Samo luda varka
Na pučini prazna razlupana barka.
Ono što nam treba u oku je našem
I u lepoj reči koja do nas stigne
U osmehu čistom na uglu usana
U moralu koji prijatelj nam digne
U ljubavi kojom preplavi nas neko
Toliko da jako u grudima žigne.
A onda šeretski otuda namigne.
A malo nam treba… Malo kao travka
Što na sebi nosi kapi rose hladne
Ta rosa na usni može lek da bude
Kad nam misli ostanu bez poslednje nade
Poljuljaju veru razmišljanja razna
Vrednost nečeg malog onda se razazna
Kad nam duša ostane, bez ljubavi, prazna.
Ljiljana Tamburić
