ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић

ПОВЕДИ МЕ

Моја душа иште мало воде
са планинског извора
доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.

Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.

Поведи ме тамо
где Сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.

Поведи ме тамо
где су људи бољи,
где је све у Божјој вољи,
где ми се очи смеше
и доброте теше.

Тамо где могу
опет да снивам
да она иста бивам
и ране са срца откивам.
Да се радујем зори
и ономе што нови дан доноси,
да се вратим својој суштини,
медној чаши
насупрот горчини.

(C) Данијела Јевремовић