ОТАЦ
Време трошило бол,
живот на туге издељен.
Из пепела враћао надање.
Они злом усукани,
ружним истинама,
слово у време урезали.
Збуњен, скупљен у тајну,
са свећом тражио одговоре,
како да угледа дане са пола
утехе?
НАРОД ЈЕДАН
Народ један има,
дубоких рана,
више га на небу,
за све друге топал,
само себи студ,
има народ један,
жив крив, храбар,
другим мајка мила,
а за себе худ.
МОРЕНДО
тихо,радовао се благо ,све је у његовом трајању било пажљиво да
никога не увреди до можда једино самога себе,могло се са њим
провести сате без и једне речи,па ипак од њега се одлазило као са
агоре.Проговорио је пред смрт гласно је рекао: „Ла донна е мобиле, жене
су варљиве „. Један пас је завијао до дубоко у ноћ, једна је звезда без
сјаја пала и песник један је написао песму МОРЕНДО.
СТИХОВА
РАШЧЕШЉАНИХ
Кад будеш обилазила прошлост,
ПОНЕСИ Лоркине песме,
чућеш гитаре звуке,
ако се загледаш,
видећеш ме у башти светла,
стихова расчешљаних,
у клопци времена које стоји,
тад ме позови,
покрени време које се броји.
ИЛУЗИЈА
Сунчане зраке милују ти лице,
пролазиш тихо као снег кад пада,
упловљаваш у снове моје скиталице,
тиркизна шкољко што мору припада.
Траве се радују када те виде,
љубавне капи кише ће пасти,
птице певају оду љубави,
ветрови фијучу симфонију страсти.
Отмена,лепа,
као да желиш завести свет цео,
варљива реко бола,
мрежо у коју сам се уплео.
Руке су твоје луке греха,
бестидно заводиш коленима голим,
преварен ћутим, поносан стојим,
престао сам Офелијо за тебе да се
молим.
© Андреја ЂОРЂЕ Врањеш
