Na samo naš trg prekrasne sreće
Opet ću doći, da osetim veće
Ponovo one radosti, smeha,
Najdivnih očiju, milih pogleda,
Gde nema perona, ulaska, vagona,
Autobusa niti redova vožnje,
Tamo gde u gomili mi jesmo sami,
Gde tramvaji i bučnost sve druge mami,
Tamo gde tek kasnije nastaju čežnje,
One o kojima sad nećemo mi.
Na naš trg placa ja opet ću doći,
Da grlim tebe, jer hoću da znam
Da i tamo jesi, a ne samo ovde,
Ja tamo hoću i tamo moram
Da opet te ljubim,
Da opet znam…
(Bgd, 18.dec.2017)
*Foto -S.Š.K.
(Прочитано: 70 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.279 пута)