Video sam tebe najlepšu na svetu,
najdraže moje, nedostajanje moje,
i čekanja nije bilo, baš nije bilo,
da mi daš vodu sa tvog izvora,
žednog i željnog da me napojiš,
niti nemira zajedno kod nas,
dok uzglavlje si bila na mom jastuku,
tako lepa, i mila i čista, k’o neka vila,
a ja sam u naručju tvome, za tebe,
ja bio samo tvoj, zajedno tvoj.
Nikako nisi mi bila grešnica,
već ljubav jednog života,
u ovom zatvorenom prostoru
mi bili smo otvoreni i slobodni…
I zato ja ovo pišem,
tebi i o tebi,
da si moj jastuk bila, il’ klupa života,
a za to puno ili samo malo,
za malo sreće, vilo iz grada
ja živeh dugo bez tebe, k’o sad.
I gledam tebe, a ti se gubiš;
pa, kuda ideš, našli smo mir
i nema ljudi i nema tuge,
okolo samo su radost i smeh,
sada smo samo mi ovde, zajedno…
Pa gledam opet, a ti se gubiš,
ostaju samo pesme o tebi,
a to su naslovi iz ovog teksta,
naslovi pesama za tebe pisanih…
Ali, ne vredi, ti se gubiš,
i nemam više jastuk od kose,
i nemam više osmeh od srca tvoj,
i nemam više želja tvojih,
i nemam više tvoje ljubavi,
i nemam više tebe kraj sebe,
topline nemam kraj sebe sad.
A onda vidim, tek onda vidim,
probudjen od tebe, ili od sebe,
da sve to je zajedno bio,
ipak, jedan veliki san.
Noćas, o tebi, sada dalekoj,
zasad dalekoj i opet dalekoj,
ali ipak, jedan o tebi,
samo o tebi
san.
Tebi ja poklanjam
ovaj lep san,
ludice moja voljena…
(Bgd, 12.Mart 2017.)