ШТИТ…….Миладиновић Сандра

ШТИТ

Грешила сам Боже као од мерака,
прошла кроз лавиринт
такла многа врата….
Од Раја до Пакла само корак води,
радознала јесам, ал’ ми смерност годи!

Грешила сам Боже признајем ти сада,
наивна ме душа слагала без броја…
Мислила сам да се добро добрим враћа,
а од добра памтим само добра Твоја!

Грешила сам Боже веровала лудо,
пуке су ме речи терале у сузе…
Праштала сам дела и трпела дуго,
сада само праштам, а одлазим брже….

Грешила сам Боже и поновила бих,
без грешака живот само варка оста….
Ко пајац би шетала животним поприштем,
остала ко’ сенка што зна да се прода!

Грешила сам Боже, а како и не бих,
људски је грешити и поражен бити….
Молити за милост због такве лепоте?!
Не то није мана……
већ штит што ме штити!

(с)Миладиновић Сандра