ЧУДНА ВЕСТ – Mиладиновић Сандра

ЧУДНА ВЕСТ
У поноћ нему
док ветар игра се,
и лавеж паса разноси пољем,
гране трепере као струне,
улица ћути, а звезде горе….
Једна се ружа упупољила,
спремила снаге младе и скромне,
напела се из петних жила,
тајне да сазна, макар и болне…
Телом је њихала, трње оштрила,
лишћем виорила као заставама,
са непознатим силама зборила,
пред само свитање уморна заспала…
У подне је нешто заголица,
са латица зрак росу јој стресе,
а булбул са гране из недара
о овом чуду вест пронесе!!!!
(с) Mиладиновић Сандра