ШТА ЧЕКА?
Милина ужурбаног јутарњег
хода кроз росу….
Као да небо бисере просу
да по њима газим,
а ја се мазим кроз паперје,
ваздушног огртача,
уздишем под лишћем,
које ми пада на косу,
руком бришем случајну сузу
добродошлице….
и флертујем са животом
свилене измаглице!
Да ли да се поклоним
пред овом краљицом
што шета под
небеским сводом
и замолим је за партију
преферанса,
или постоји још једна
једина шанса…
шанса сновиђења?
У овом чудесном
моменту збуњености,
тренутне,
али слатке као
кошница пуна меда,
ништа ми друго не треба
сем једног вихора севера,
нека ме разнесе и натера….
Да одлучим!
Шта чека?!
(с) Миладиновић Сандра
