Оклопљеним возилима,
у тој тужној ноћи,
храбра једна војска,
у смрт ће тихо поћи.
На ливадама мрачним
армија се диже,
као вода обична,
крв се тамо пије.
Шрапнели пљуште,
док се земља цепа,
тако само настаде,
та крвава река.
Човек у рату,
са срцем или без,
постане увек,
разбеснела звер.
У току рата,
брат губи брата,
али није доста,
па деца гину онда.
(Прочитано: 42 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.294 пута)