Јунак

У тамној просторији,
на дну црног замка,
куца јако срце,
незнаног јунака.

Јунак прави беше,
сваке тешке ноћи,
а Србија не зна,
ни да он постоји.

Упамти ме Србијо,
упамти ме мајко,
даћу живот свој,
за Косово равно.

Помози нам сада,
пресветли Боже,
нека се бар једном,
сви срби сложе.

С’вером у Бога,
за отаџбину и краља,
српство је привилегија,
а не само шала.