Тако су ме вјенчале тишине У бубњу што гори добовала сам Оглушена о глас што из вјетра Разлистава крајичке јесени Превлачи преко жица неба Гдје достатно је живјети на акорду Једног усамљеног даха У угловима ријечу склупчано Молио је глас С плашта јесењен откинут лист Зарубио сва доба Челом од свемира Ударио о хладно тло … Настави са читањем “Почетак планине”