Пусти га да иде

Он има своју ноћ на штакама

И храмље

И тако мора

Јер не може другачије

Он има своје огртаче

И скида их

Баца подно сводове звјездане

Што казаљкама су круг од сна

Он има своје шешире

И пуни их сатима данима

Стопом свога недогледа

Обогаљен

Стари уморни Хрон

Пусти га да иде

Не можеш му помоћи

Он мора у храст

У онај храст крај пута

Ти остани

Јер вријеме је на твојој страни

©Мирослава Одаловић