pričam ti o noćima koje ne spavaju o jutrima koja rasprostiru dan pričam ti o očima koje sve to znaju i crtaju u smolu pretočeni svet pričam ti o putu kroz stakleni život a reči ostaju u ustima … plaše se da ne slome njegov ram od kristala zato … tiho… tiho… pogledaj u nebo … Настави са читањем “Bez reči — Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
pričam ti o noćima koje ne spavaju
o jutrima koja rasprostiru dan
pričam ti o očima koje sve to znaju
i crtaju u smolu pretočeni svet
pričam ti o putu kroz stakleni život
a reči ostaju u ustima … plaše se
da ne slome njegov ram od kristala
zato … tiho… tiho… pogledaj u nebo … tu sam i ja… ćuti
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
Једно мишљење на „Bez reči — Marina Adamović“