ПЕСМА ГОДИНЕ је песма Радмиле Лазић ПУТОВАТИ, а песма Драгојла Јовића *Колико пута умрети се може* освојила је прво место по гласовима посетилаца сајта ПоезијаСРБ

ПЕСМА 2014. ГОДИНЕ На порталу ПоезијаСРБ (раније PoezijaSCG) од 2005. године додељујемо награду за ПЕСМУ ГОДИНЕ. Ове године се награда додељује за 2014.-ту годину и доделиће се на првој промоцији Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 4. и то по десети, јубиларни пут. По оцени жирија ПоезијеСРБ: ПЕСМА ГОДИНЕ је песма ПУТОВАТИ Радмиле Лазић из … Настави са читањем “ПЕСМА ГОДИНЕ је песма Радмиле Лазић ПУТОВАТИ, а песма Драгојла Јовића *Колико пута умрети се може* освојила је прво место по гласовима посетилаца сајта ПоезијаСРБ”

ПЕСМА 2014. ГОДИНЕ

На порталу ПоезијаСРБ (раније PoezijaSCG) од 2005. године додељујемо награду за ПЕСМУ ГОДИНЕ. Ове године се награда додељује за 2014.-ту годину и доделиће се на првој промоцији Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 4. и то по десети, јубиларни пут. По оцени жирија ПоезијеСРБ:

  • ПЕСМА ГОДИНЕ је песма ПУТОВАТИ Радмиле Лазић из Београда,
  • Друга је песма ВЕРУЈЕМ Саве Илића из Цириха, Швајцарска,
  • Трећа је песма СПАВАЈ Драгана Тодосијевића из Треботина, Србија.

Посетиоци портала ПоезијаСРБ су такође гласали и одабрали по њима најбоље песме:

  1. је песма КОЛИКО ПУТА УМРЕТИ СЕ МОЖЕ Драгојла Јовића из Крушевца,
  2. је песма ОНИ ШТО ПОГЛЕДОМ САЗНАШЕ Раденка Настића
  3. је песма НЕДОСАЊАН САН Милована Петровића из Шведске

Ево песме године и песме која је добила највише гласова посетилаца портала ПоезијаСРБ:

Радмила Лазић – Београд

ПУТОВАТИ

О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!

Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома.

Рођени,
О, када бих миљама била
Одсутна из ваших живота.

Када би потрајала
Моја одвојеност од свега!

*
О, ићи, ићи!
Друмом путовати.
Друмарити!

Са врећом на леђима
Или без ње.

Као скитница
Весело звиждукати.

Певушећи
Пешачити.
Не остављајући
За собом никога.
Никоме ићи.

*
О, друмови!
О, волујска кола предака!
Када се нигде није стизало
Без три дана клопарања.

А при срцу била милина
Од помисли на кућни довратак
У коме стоји Он или Она
С руком понад обрва.

*
Бити странац,
Бити страњкиња.

Прећи реку.
Гледати туђ град
Туђе тргове,
Туђе трагове,
Људе.

Загледати им се у очи.
Можда срести себе.

*
О, непознати свете
Да ми је стићи до твога неба
Да видим оно што не досежу очи.
Неизрецивом да се приклоним.

Стазицу да пронађем
До страшне зоре.

Да узлетим из себе
Да се напустим!

©  Радмила Лазић

 

Драгојло Јовић – Крушевац

КОЛИКО ПУТА УМРЕТИ СЕ МОЖЕ


О, колико пута умрети се може
У једном животу, испод једне коже
Дал се људи такви херојима зову
Ил им привиђење ствара муку нову.

Да ли је баш вредно трајати у борби,
Са маглом у очима и трњем у души
Дал нас ико види у животној шуми,
Ил нас само жале кад се све уруши.

Да ли је баш важно да у вреви снова,
Чак и кад засја нека звезда нова,
Просути ђердане, бисере живота
Зарад идеала што их вртлог мота.

О, колико пута умрети се треба,
Да душмани своје животе осладе,
Незнајући никад да смртнику живот,
Није тако важан оном што му раде.

Јесење се лишће сад по земљи слаже,
И кроз шапат тихо пoруку нам шаље,
Живот крају иде преварит се неда,
Биће опет правде и небеског реда.

На пут без повратка, карта је у руци,
Живећи у царству ил земаљској муци,
А са собом нико ништа поно није,
Само ко с рођењем, своје голо тело,
И по неко успут учињено дело.

Свираће тужна музика за крај,
Цигани свирачи желе свима рај,
само мирно руке своје склопи беле
Нема више лишћа, вреве ни капеле.

© Драгојло Јовић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Rezultati glasanja članova i posetilaca  Bloga PoezijaSRB za pesmu 2014. godine zaključno sa 31.07.2015. godine. Pobednik je Jović Dragojlo za pesmu *KOLIKO PUTA UMRETI SE MOŽE*, Drugo mesto osvojio je Radenko Nastić za pesmu *Oni što pogledom saznaše*, a treće mesto je osvojio Milovan Petrović za pesmu *NEDOSANJAN SAN*.

Pogledajte rezultate glasanja za sve nominovane pesme:

Настави са читањем “ПЕСМА ГОДИНЕ је песма Радмиле Лазић ПУТОВАТИ, а песма Драгојла Јовића *Колико пута умрети се може* освојила је прво место по гласовима посетилаца сајта ПоезијаСРБ”

KAD DUŠA ZAĆUTI ( ZOVEM SE ZOE) – Nena Miljanović

  Ne ćuti tako strašno Zoe Ne zaboravljaj me Zaboravi i oprosti mi Što rekoh da si bez mene slepa i gluva I svome vidu i sluhu pripisah Tvoje pesme o ljubavi i njemu I o svemu što je zbog njega jasno i čisto Kao nevinim očima deteta To viđenja sveta i sebe same Kroz … Настави са читањем “KAD DUŠA ZAĆUTI ( ZOVEM SE ZOE) – Nena Miljanović”

 

Ne ćuti tako strašno Zoe
Ne zaboravljaj me
Zaboravi i oprosti mi
Što rekoh da si bez mene slepa i gluva
I svome vidu i sluhu pripisah
Tvoje pesme o ljubavi i njemu
I o svemu što je zbog njega jasno i čisto
Kao nevinim očima deteta
To viđenja sveta i sebe same
Kroz njega

Ne ostavljaj me
Bez tebe sam daltonista
Ne razlikujem
Bare sa žabokrečinom tela
Od bistrih izvorskih voda duha
O Zoe
Sve moje vode su sada krvnički crvene
U disharmoniji bez tebe
Gluva sam kao nagoni
Ne napuštaj me (jer nas je napustio on)
Ne prepuštaj me meni
Strašno je ostati bez duše
I biti animalno truplo za parenje

Zoe
Prokleta da si
Čuješ li me kako cvilim kao kučka u teranju
I zar ti nije strašno
Što mi ni on više nije ništa
I svejedno je da li je on ili neko drugi
Bez tebe dušo u meni
On nije ljubav
Ni ja nisam ljubav
Nisam ni Čovek
Bar za toliko
Da u sebi prepoznam životinju
I da se ubijem…

&

Ne plači Neno
Ne plači
Izgubila sam više nego ti
Ti telesna i smrtna možeš bar da umreš
I da ga zaboraviš
Ja besmrtna
Ni to …