Не могу трагом у нетрага
Јер се изгубио безгласно
У сивилу прошлости, све до славске
Иконе која је благослов кућишта,
Имена и сржи опстанка.
Не могу ни трагом дедова
Јер су без трага оставили потомке
А трагају а трага нема.
Не могу трагом ни у бесмртност
Јер само трагови воде у трајање
И опстајање до пуног смисла
Огрнутог временом у коме могу да се поклоним даровиманеугаслих имена
Мојих предака.
Не могу трагом ни у прошлост
Ни у будућност јер трагови нису
Навикли да унапред буду исписани.
Не могу ни ја да оставим трагове
За моје потомке јер “сежу” само
До колена а нога додирнула дно
Па по угаслом времену
По мраку корача везаних очију
Да после чукундеде избрише трагове.