Sa tobom
Samo bih da nisam ovo što sam:
Žena kojoj sve počinje i završava se u glavi
A znam i osećam
Da se iz glave ništa iskreno nije izrodilo između dvoje
Jer gde je misao nije iskonski smisao
(iza misli je reč
i u njoj Evina brbljiva laž o ljubavi
i Adamova ćuteća istina)
Ljubavi moja ja bih da sam ti
I da te volim kao mene ti krvlju a ne mišlju
Crvena prosta tvoja kad progovori ne laže
Teška kao život i smrt
O dragi moj
Koliko mi je i o tebi i o meni rekla
Moj Bože muški
Ni deset vekova da te ljubim
I prosipam uzvišene reči o ljubavi
Ni senka nije te silne
Kojom me voliš telom onih deset sekundi
Dok se prosipaš kao sami život
I neka je to nagon zveri
Bar nije izmišljotina o nečem višem
Što počinje i završava se u mojoj ženskoj glavi
Koja voli i veruje u prazne reči ljubavi
I tvoje i svoje
Plemenita muška zveri moja
Ako se još jednom rodimo
I budemo ljubavnici
Budi Žena I biću Muškarac
Da se iskupim i sebi i tebi za laži
U dva miliona mojih prosutih reči
U kojim nije bilo ljubavi za tebe
Ni koliko u dve tvoje kapi za mene
Copyright © Nena Miljanović
