iščitavam knjigu pesama o tebi
pred spavanje
(da ne bih zaspala strašnim snom bez snova)
otvaram je kao urnu
iz koje uznemirujuće miriše sačuvan prah
i udah sećanja žigne
kao želja za (ponovnim) Životom
prelistavam
ne listove nego dane i godine sa tobom
vrhom jagodica nežno
dotičem papir kao tvoju kožu
avaj
draškam uzalud
ja se ne sećam i ne osećam više ništa
vrhom srca grubo
zarivam se u zarasline zaborava
do u srž bola i srž poezije
namerno
raskopavam tu skramu mira
jer opasno mirno sad teku moja vremena
i opasno je spora ova kornjača u oklopu prsiju
bojim se
da će živeti trista godina i ja sa njom
u besmislenosti trajanja
bez pisanja i tebe
i ništa me ne bi izbavilo od mirne mene
da nije knjige poema o nespokoju
po kojoj pišem nove pesme na staru temu
i u koju te upisah kao u Knjigu Rođenih
na početku Nas
i ne upisah u Knjigu Umrlih
na kraju ljubavi
pred Veliko Spavanje Pesnikinje
bez slova i snova…
copyright © Nena Miljanović