Дан: 26. јул 2015.

Ако се песма у лудом сну рађа
Онда се на јави ништа не догађа
Већ само окива док снива
Трује и вара и у кошмаре претвара,
Без реда па свако биће саплиће
Без смисла и прекореда.

Тад не знам да ли сам невин ил крив
Или сам само привидно жив
Или сам, можда, махнито болестан
Па тако немоћан.

А ја се само надам
Да није узаман.

Нећу да склапам руке
Јер то је молба огавна.

На ђерђефу смо везли љубљв
Која је зелена и травна
Која није као смрека
Што као луч сагорева
Од памтивека па постаје
Демонова кћи што тако
Упорно нуди да злодухом својим
Над нашим животима бди.

Она би трозубац свој
У болесно тело убола
Па никад више ни мрве раја

До краја…
До краја,
До краја…

Erata stidljivo podize veo
da poljubac ovenca trajnost
i sklad cednosti.Nastade spomenik
ljubavi kad boginja ljubavi
rodi Apolona, Zevsovog sina
sa lepom Letom.

Tako je KLIO upisala
njihova imena i satkala
lunasto platno za vecnost
i oplodnju bez cijeg imena bi
siromastvo bilo zacarano
oreolom bespuca.

TERPSIHORA ovenca njegovo radjanje
i rasplodi brojnost u vecnost.
a POLIHIMNIJA svojom bozanskom
himnom zatvori dveri i ponikose
oltari da opevaju APOLONA Zevsovog,
tvorca neba i zemlje i
gospodara svemira
radjanja i umiranja.

ERATA se raspevano zakkota
pa klikom opeva
uzdarje Apolonu kroz poklone
pesnistvu i podari carobnost
svojim dvorjanima poezije,
osnova carstvo ljubavi
i dade im moc da radjanje
ljubav i miris puti budu simbol
mnozenja i rasta
od dana postanka
do sudbinskog odlaska.

EUTERPA raspevano
uz saglasje zvucno, donese narastaju
umnozenom na zemlji
milione plodnih sazvucja
i polete vihorno lirika da plodi,
raste i cveta, a ona ce bditi
nad njima kao boginja
daronosna, krunisana.

TALIJA ne izdrza da komediju ne sazda
jer htede MELPOMENA da u
tragicnost pretvori bozansko radjanje
i surovost nametne kao kredo
i grotesku besmisla pravdajuci
da je to cin ovaplocen bolom
jer himen nestade satanski neplodan.

TALIJA svoju razdraganost,
nalivsi casu vina sa Olimpa,
pokloni kao uzdarje bogova
za radost i radjanje, davanje i vecnost,
rast u zvezdanu magmu
gde ce majcinstvo za to uzdarje
izreci blagorodnost.

Tamo doceka URANIJA svojim
zvezdanim esarpama i uvi
nebesko cedo u grimizno nebo
rasutih zvezda kao poklone svoje
gospodaru Sunca.
Predade vlast nad svetlim oreolima neba,
a on ce vratiti uzdarje URANIJI plodnoj
da vlada svetlosnim putanjama.

Samo je KALIOPA cekala dan
kad ce slavom ovencan Apolon
u besmrtnost uci isvojom epskom sferom
dati mu prostore razgranate
da vekovi imaju sirinu, vreme,
plodnost bez sputanosti i tako ce
carstvo njegovo u poeme
i bogatstvo pesnicko pretociti.

Nastace, svi su to znali, besmrtne ode,
kosmare ce MELPOMENA morati da
zatvori u kutiju koju ce predati
radoznaloj Pandori.

POLIHIMNIJA tankocutno raspeva
svoje grlo i pocasti kao himnicni
talasi dadose maha i Olimp zasija
zvezdanim sjajem iz URANIJINOG
talismana a Helikon ERATA pretvori
u blagdan uz citre i lire.

TERPSIHORA zapovedi oluju pokreta,
igre i veselja, rasplamsa Olimp
a KLIO srecna, zapisa radosti ove
i ovenca istoriju za pokoljenja.

Hodam lagano stazama starim
slike mladosti roje se u meni,
vesela lica prijatelja naših
međ’ njima pogled stidljivi sneni.

Hodam lagano, ništa isto nije
samo me sećanja toplinom greju,
i slike stare prijatelja naših
dok mi se sa njih veselo smeju.

Hodam lagano, slike se roje
sve tako lepo blistavo , čisto,
ja idem dalje po stazi staroj
a znam da na njoj ništa nije isto.

Hodam lagano, slike se vrte
od jedne brže srce zakuca,
taj pogled sneni i osmeh nežni
za moju jesen zraci su sunca.

Hodam lagano, slike još traju
ni jedna od njih u meni ne bledi,
samo što sat života kuca
a kosa!? … Kosa i dalje sedi.

Milovan Petrović

–