Месец: март 2015.

BITI ILI NE BITI…

Ne ,  ( ljubavi moja), ne vezujem više  pojas ( nevinosti) oko kaftana od svilene  mesečine reči u koji  sam (raz)odevala  dušu dok pišem, gola kao istina do poslednjeg slova o tebi.   Ne, ( ljubavi tuđa), ne nosim  više taj ogrtač tvoje (ne)istine, ( ti si mi ga poklonio  za naš dan  Prvi i … Настави са читањем “BITI ILI NE BITI…”

Ne ,  ( ljubavi moja),

ne vezujem više  pojas ( nevinosti)

oko kaftana od svilene  mesečine reči

u koji  sam (raz)odevala  dušu dok pišem,

gola kao istina

do poslednjeg slova o tebi.

 

Ne, ( ljubavi tuđa),

ne nosim  više taj ogrtač tvoje (ne)istine,

( ti si mi ga poklonio  za naš dan  Prvi

i rekao da si ga za mene satkao od ljubavi

a već je bio nošen i već si voleo)

 

Da, (ljubavi),

ja i sad gola pišem o tebi

ali to više nisu pesme device  vestalke:

iskusna  poetska kurva ih peva,

koja zna umeće  da uveri da je ljubav

i kad se prodaje za goli život.

 

Pišem te (ne)ljubavi,

preživljavam …

 

copyright © Nena Miljanović

IV Олимпијада у заборављеним дечијим играма

Четврта по реду Олимпијада у заборављеним дечијим играма одржаће се од 26.06. до 28.06.2015. год. на излетишту Липовача недалеко од Шида. На обронцима Фрушке Горе налази се излетиште Липовача. Омиљено је место за излетнике, нарочито за прославу празника рада, 1.маја. У овој природи крајем јуна, боравиће три дана омладина – извиђачи, како би понешто научили, … Настави са читањем “IV Олимпијада у заборављеним дечијим играма”

11049564_818900701522938_234639067881512505_n

Четврта по реду Олимпијада у заборављеним дечијим играма одржаће се од 26.06. до 28.06.2015. год. на излетишту Липовача недалеко од Шида.
На обронцима Фрушке Горе налази се излетиште Липовача. Омиљено је место за излетнике, нарочито за прославу празника рада, 1.маја. У овој природи крајем јуна, боравиће три дана омладина – извиђачи, како би понешто научили, али се и првенствено дружили. Олимпијске заборављене дечије игре замишљене су као такве да усмере децу на праве вредности и да кроз забаву и игру створе нова познанства. Олимпијада ће имати 10 игара које ће бити касније објављене у Елаборату акције. Поред припадника извиђачких одреда, у играма ће моћи учествовати и сва заинтересована омладина која имају такмичарски дух.
Више информација о акцији сазнаћете касније или се можете обратити старешини, начелнику или нама путем фејса.

Скуп учесника: 26.06.2015. до 20х

Категорија учесника: од млађег извиђача до млађег брђана (од 11 до 25 година) 

Контакт особа: 
Тихомир Ранисављевић (065/551 36 36) – старешина одреда
Јована Симић – начелник одреда

Е-маил: oilazarbibic@gmail.com

64142_460070257405986_86560594_n

ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОМОЦИЈУ”ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА”

ПОСЛЕ ПРИНУДНЕ ПАУЗЕ ОД СКОРО ТРИ МЕСЕЦА (ЗБОГ НЕДОСТАТКА ОДГОВАРАЈУЋИХ И ЗАГРЕЈАНИХ ПРОСТОРИЈА) ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ – ПОЕЗИЈА СРБ К.К.ИЗ ШИДА ДАНА 26. 2. 2015 ГОД. НАСТАВИЛИ СУ СВОЈЕ АКТИВНОСТИ. СЛОБОДАН ЦВИТКОВИЋ

10407791_986038298096597_6343832136732736855_n

10993431_986035828096844_4269161991455721041_n

10997298_986036858096741_5566175145142800220_n

11015005_986037141430046_8343827508259458169_n

11025828_986036388096788_6870204446012848488_n

11026120_986035981430162_5612001591041316762_n

ПОСЛЕ ПРИНУДНЕ ПАУЗЕ ОД СКОРО ТРИ МЕСЕЦА (ЗБОГ НЕДОСТАТКА ОДГОВАРАЈУЋИХ И ЗАГРЕЈАНИХ ПРОСТОРИЈА) ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ – ПОЕЗИЈА СРБ К.К.ИЗ ШИДА ДАНА 26. 2. 2015 ГОД. НАСТАВИЛИ СУ СВОЈЕ АКТИВНОСТИ.

СЛОБОДАН ЦВИТКОВИЋ

JA NE PIŠEM OVU PESMU TEBI – Milovan Petrović

Ja ne pišem ovu pesmu tebi to mi ne da isti ponos stari, ali ruka, ruka me ne sluša. piše tebi za ponos ne mari.   Moje oči suze neće liti, ne zbog tebe i odlaska tvoga, ali srce, srce me ne sluša, šapuće mi; “Patiću do groba”.   Ne želim te i ne volim … Настави са читањем “JA NE PIŠEM OVU PESMU TEBI – Milovan Petrović”

Ja ne pišem ovu pesmu tebi

to mi ne da isti ponos stari,

ali ruka, ruka me ne sluša.

piše tebi za ponos ne mari.

 

Moje oči suze neće liti,

ne zbog tebe i odlaska tvoga,

ali srce, srce me ne sluša,

šapuće mi; “Patiću do groba”.

 

Ne želim te i ne volim više,

moram sada da te zaboravim,

a kada mi telefon zazvoni,

drugi zovu, a tebi se javim.

 

Drugu ljubav sad ću naći sebi

i pronaći sa njom svoju sreću,

ali nešto govori u meni,

da ko tebe nikad volet neću.

 

Ja ne pišem ovu pesmu tebi

zaboravi sve stihove moje,

još da mogu i ja zaboravit

naše dane, vrele usne tvoje.

 

Ruka moja i dalje ne sluša,

pa ja ne znam šta da radim više,

pustiću je nek radi po svome,

šta bi drugo, kad istinu piše.

 

Milovan Petrović

–

Od tada više ništa nije isto-Milica Miladinović

Srela sam te običnog dana, a baš tada kada je sve tako obično, tada se i dešavaju stvari koje nam promene život. Tog običnog dana sam po prvi put čula tvoj glas, pogledi su nam se sreli, i baš tog dana je počelo u meni da se radja nešto novo. Neki kažu da je to … Настави са читањем “Od tada više ništa nije isto-Milica Miladinović”

Srela sam te običnog dana, a baš tada kada je sve tako obično, tada se i dešavaju stvari koje nam promene život. Tog običnog dana sam po prvi put čula tvoj glas, pogledi su nam se sreli, i baš tog dana je počelo u meni da se radja nešto novo. Neki kažu da je to ljubav. Ja mislim da je ludost. Ludost je voleti tebe. Ludost je biti rob sopstvenih osećanja. Ludost je živeti za tvoj osmeh, a iz ludosti se razvija strah koja te steže, ne da ti mira, ne pušta te. Mili, taj strah nikada nisi mogao da shvatiš, a mozda sam i ja sama bila glupa devojčica koja te je volela više od svega. Tu istu devojčicu danas ne mogu da pronadjem u sebi. Sretnem je kad-kad u tvojim očima i ta ista devojčica…nestane.

Pesme Nedelje februara 2015.bira Lepa Simic

ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – ЈовДраг Ех, кад бих опет заплакати мого, Па да чемер суза, опере ми лице, За сву рђу оних који туђе краду, А оком не трепну, већ подигну браду. Проклетство богатства вешто маском крију, Испод златног ланца душе грехе вију, А онда се бездушно са три прста крсте, Да би … Настави са читањем “Pesme Nedelje februara 2015.bira Lepa Simic”

ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – ЈовДраг

Ех, кад бих опет заплакати мого,
Па да чемер суза, опере ми лице,
За сву рђу оних који туђе краду,
А оком не трепну, већ подигну браду.

Проклетство богатства вешто маском крију,
Испод златног ланца душе грехе вију,
А онда се бездушно са три прста крсте,
Да би опет стали у верничке врсте.

Зар грамзивој руци да је допуштено,
И кад грехе “плати” све је опроштено,
Па је опет верник племенитог кова,
Искупљење прошло, иде се изнова.

Само сиромаху нико не опрашта,
Увек мора дати и што имао није,
А сломљену кичму, жуљевите руке,
Мора да прећути , мора да сакрије.

У земљи „срећника“ где гробља шарене,
Ко у песми старој што о гробљу поје,
Ту где мртви плачу за живима својим,
Опет све шарени и свега се бојим.

А правда је спора, некад предалека,
Тек у неко време некога сачека,
Као да су и њој обoлeле руке,
Да исправља Дрину, лечи људске муке.

Ех, када бих опет заплакати мого,
И да река суза све прљаво спере,
Па да руке човека вреднују по раду,
А не по “умећу” кад народно украду.

ЈовДраг

 

 

 

Oduvek si znala ko je on – Milica Miladinović

Čemu te suze, čemu ta bol,

oduvek si znala ko je on.

Čemu te suze, čemu taj strah,

boli, znam, gubiš dah.

Gledaš ga, drhtiš, čekaš, nadaš se,

takav je on, sa tim pomiri se.

Znaš, a opet boli te, ubija,

sa tim čovekom sve je lutrija.

Nikad sigurna nisi, 

zašto pored njega ti si.

Šta god da uradiš, ne vredi,

pred njim svaka tvoja slabost pobledi.

Budeš jaka, foliraš samu sebe,

voli taj sve, al’  ne i tebe..

Čemu te suze, čemu taj bol,

oduvek si znala ko je on.

 

 

Raspadnik #006 Miloš Ristić

Рекао сам сто пута себи да мрзим да пишем стихове

Марширајући егом по папиру

Уживајући у немирноме миру

Избацујући отиске ерективно

Губећи године ефективно

Док горе десни желудац дрма

Понекад мислим да је ово што живимо обична крма

Која се деље мало по мало

Јело по јело пило по пило

Ристић Милош је књижевник који пише о ономе што мора

да буде и о ономе што није било

 

TALOG PAMĆENJA milka vukić vujnović

Snježne pahulje grebu izgubljene…

Cvrčak se uzdiže na noge,

U tananoj haljini

Ruglo je zimskoj idili….

Utrni vjetre,

Spusti ledene poluge,

Noć je dan siromaha…

Reflektor voli moćnika….

.

Svanuće jutro

Iz navike…

Preskočimo proljeće…

Kalendar juli doneće…

Ljudi više nisu ljudi

Egom lice obojiše,

Jahtom  oči popuniše…

.

Cvrčak neće drečati,

Svi će mirno spavati…

Talog  pamćenja

Halicunacijom metastazira..

Al koga za to briga…?!

 

 

MIRIS LIPE NA BALKANU -ciklus BALKANIKE

Veliš da ti pričam o sebi Kako se sećam i osećam Oćeš venac o meni ko Petrijin E lepa moja pesnikinjo Nije moj život za tvoju pesmu Nema tu šta da se kaže lepo Pa da mi se neko obraduje kad čita Nema bogzna šta ni tužnog Da bi se neko nada mnom zaplako Tako … Настави са читањем “MIRIS LIPE NA BALKANU -ciklus BALKANIKE”

Veliš da ti pričam o sebi
Kako se sećam i osećam
Oćeš venac o meni ko Petrijin
E lepa moja pesnikinjo
Nije moj život za tvoju pesmu
Nema tu šta da se kaže lepo
Pa da mi se neko obraduje kad čita
Nema bogzna šta ni tužnog
Da bi se neko nada mnom zaplako
Tako
Običan život žene na Balkanu…

…Dan za danom svanjava i prolazi
I ni jedan da kažem moj
Od kad sam se udala i decu izrodila
Zaboravila sam na se
Da nije nji’ da su rasli
Ne bi ni prenetila da starim i sedim
Nije se imalo kad gledati na se u ogledalu
Gledalo se u kuću i decu
Ko ker vezana za pleme i sleme
I da me ko odrešio ne bi umela drukčije
Ta nisam ja pseto brez gose
Precrkla bi ako ne bi trebala nikome
Vako kako ne trebam sebi
Vaka ko iskopnio bostan
Kad gledaš spolja ima ga
A kad rasečeš šuplje
Nigde crvenog srca

Pesnikinjo moja
Ne gledaj me tako i ne žali me
I ne pitaj me da l’ i za čim žalim
Na priliku za mlados’ i ljubav
Davno sam ja sebe u sebi saranila
I nikad se ne bi ničeg setila
Da nije u junu one mesečine i uštapa
Kad mesec izgreje poviše lipe ucvale pred kućom
I šare na njemu se ocrtale ko ljucko lice
A ja ne spavam umorna nego ga gledim
I sve ga ljubim očima
A na dušu mi se svali sav moj život
Pa davi ko da mi je ko stenu navalio na prsa
Ej kako jekćem i naričem tad u sebi
Ko za meitom božemeprosti
A avaz ne puštam
Da ne probudim onog što diše i spava uza me
I ja vek disa’ uz njega
A nije onaj na kog me mesec podseća
Saranjen sa mnom u meni
Tad da mi je da me prekine miris lipe
Da me nema i da me nikad nije ni bilo
Za ovaj uveli venac o meni…

Nena Miljanović