Добродошли!
Желим да пребродим бол и тугу, Да једном се и мени осмехне срећа, Нек радост је у срцу свакоме већа, За сада немам жељу другу. Јер ако ме у поноћ погледа Бог, Кад новогодишње крене весеље, Пожелећу да се свима испуне жеље, Испуниће се тада и жеља срца мог Да у слози увек … Настави са читањем “Новогодишње жеље”
Желим да пребродим бол и тугу,
Да једном се и мени осмехне срећа,
Нек радост је у срцу свакоме већа,
За сада немам жељу другу.
Јер ако ме у поноћ погледа Бог,
Кад новогодишње крене весеље,
Пожелећу да се свима испуне жеље,
Испуниће се тада и жеља срца мог
Да у слози увек живимо,
Друга да волимо као брата,
Да никад не буде рата,
Да се слободи дивимо.
Желим вам сву срећу света,
Волите се, добри људи,
Нек љубав вас штити од злих ћуди,
За вас вечито цвеће нек цвета.
“ljubav za Ljubav” . Zasto mi drobite utrobu … Klica neprobojnog je zaceta, Ne przite mozdane vijuge… Stanite svetrovi, zaustavite promaje. . Ogromna je snaga vasa, Put sjecanja izglancajte, Usirene tuge su se preprecile… Iz srca mi odnijeli sjecanja. Stanite vjetrovi, Spustite lastavice, Zbacite sve crne demone…. Pojedose mi suplju nutrinu… Vjetrovi, osvijestite me! Cedo vam … Настави са читањем “STANITE VJETROVI milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Zasto mi drobite utrobu …
Klica neprobojnog je zaceta,
Ne przite mozdane vijuge…
Stanite svetrovi, zaustavite promaje.
.
Ogromna je snaga vasa,
Put sjecanja izglancajte,
Usirene tuge su se preprecile…
Iz srca mi odnijeli sjecanja.
Stanite vjetrovi,
Spustite lastavice,
Zbacite sve crne demone….
Pojedose mi suplju nutrinu…
Vjetrovi, osvijestite me!
Cedo vam je ni mrtvo ni zivo….
Stanite vjetrovi…
Ne meljite me!
Sivi oblaci nebom plove ko lađe bez kormilara, u staroj peći pucketa vatra loži je majka stara. Otac naramak suvih drva upravo u kuću unese, kraj peći složi, istrlja ruke, pa se od zime strese. To samo sećanja na stare dane u meni još uvek žive, na oca starog, na majku staru na … Настави са читањем “TO SAMO MOJA UMORNA DUŠA… – Milovan Petrović”
Sivi oblaci nebom plove
ko lađe bez kormilara,
u staroj peći pucketa vatra
loži je majka stara.
Otac naramak suvih drva
upravo u kuću unese,
kraj peći složi, istrlja ruke,
pa se od zime strese.
To samo sećanja na stare dane
u meni još uvek žive,
na oca starog, na majku staru
na dane lepe a sive.
To samo moja umorna duša
odmora traži malo,
uz oca majku u staroj kući,
snage mi ponestalo.
Ja samo želim topline malo
majčinog nežnog pogleda,
očeve ruke na svom ramenu
dok majku sa smeškom gleda.
Ja želim samo u svoju mladost
na jedan trenutak mali,
ali ne mogu stvarnost je takva
mladost nam uvek fali.
Milovan Petrović
–
Један мали бата У недрима једног птића, почела је да се збива, таква збрка, таква фрка, с ким да спава, ког да бира? Да ли са мамом или татом? Да наљути не би никог, aко пође наопако, Не може га спасит’ нико! Досети се тај враголан, ушушка се у средину, кад је јутро освануло, један … Настави са читањем “Један мали бата – Миладиновић Сандра”
Један мали бата
У недрима једног птића,
почела је да се збива,
таква збрка, таква фрка,
с ким да спава,
ког да бира?
Да ли са мамом или татом?
Да наљути не би никог,
aко пође наопако,
Не може га спасит’ нико!
Досети се тај враголан,
ушушка се у средину,
кад је јутро освануло,
један бели образ вирну….
Куд се део, где је сада?…
у чуду се нашла мати,
па напипа малу руку,
и стопало нашем бати!
Од ува до ува смешак,
премеће се тамо амо,
и тату је пробудио,
‘’Устај војско није рано!’’
(с) Миладиновић Сандра