Дан: 5. октобар 2014.

Na putu starom bez putokaza

gde mnogi svoje kompase gube,

mogu se sresti razne spodobe

one što lažne bogove ljube.

 

Na putu starom što cilja nema

čiji se putnici besciljno vuku,

gde kralj prosjaka za pomoć moli

i rado prima njegovu ruku.

 

Na takvom putu gde sve je beznađe

gde svaka logika pada u vodu,

gde svako dobro čim se pojavi

putnici smatraju za nepogodu.

 

Na takvom putu povratka nema

na njemu umiru i zadnje nade,

pogrešan izbor učini putnik

a Bog mu toliko puteva dade.

 

Milovan Petrović

–

Moje se zastave viju visoko

ja još poražen nisam,

mnogi bi želeli da ne postojim

da sam sa zemlje zbrisan.

 

Još moja jedra vetrovi dobri

snagom pokreta pune,

još mi se smeše bogovi mora

nedaju jedra da trune.

 

Još moje dane od mrkle noći

trgaju svetla jutra,

još se točkovi sreće vrte

nose me u bolja sutra.

 

Još mnogo, mnogo, za mene ima

puteva i novih staza,

tunela, vrata, svetla u njima

još mnogo novih izlaza.

 

Još ću jedriti ovim morima

spustiti jedra neću,

zašto se čuditi, ja samo imam

za saveznika sreću.

 

Milovan Petrović

–