Дан: 2. октобар 2014.

ДА ЗАБОРАВИМ НА ТРЕН…. – Миладиновић Сандра

ДА ЗАБОРАВИМ НА ТРЕН…. Волела бих да одем далеко Ван овог света, ван ове климе Волела бих да одем далеко Где се речи допуњују у целине Одведи ме птицо златокрила Шта се мислиш из твога сам јата? Вихоре сам од лишћа чинила И бисере низала из блата… Странци лудо замахују главом Покондирене тикве сеју семе … Настави са читањем “ДА ЗАБОРАВИМ НА ТРЕН…. – Миладиновић Сандра”

TIJANA

ДА ЗАБОРАВИМ НА ТРЕН….

Волела бих да одем далеко
Ван овог света, ван ове климе
Волела бих да одем далеко
Где се речи допуњују у целине

Одведи ме птицо златокрила
Шта се мислиш из твога сам јата?
Вихоре сам од лишћа чинила
И бисере низала из блата…

Странци лудо замахују главом
Покондирене тикве сеју семе смеха
Али како да развучем осмех
Када за њега прави разлог треба…

Клепет чујем ноћима да кружи
Сањалице допиру у собу
Волела бих да одем далеко
На трен само ову људску злобу
Да заборавим…

(с) Миладиновић Сандра
ПОСВЕЋЕНО ТУЗИ ОВОГ ЛУДОГ ВРЕМЕНА И АНЂЕЛУ ТИЈАНИ

U MISLIMA LUTALICE – Milovan Petrović

U mislima lutalice stalno jedna kuća mala, belim krečom okrečena u voćnjaku ušuškana.   Kraj nje reka još krivuda i čuju se vode njene, niz padinu dok se sliva niz slapove i kamenje.   Gore odmah s’ leve strane vinograd se kući smeši, a u bašti ispod kuće stari šarov mirno leži.   Lutalica ovu … Настави са читањем “U MISLIMA LUTALICE – Milovan Petrović”

U mislima lutalice

stalno jedna kuća mala,

belim krečom okrečena

u voćnjaku ušuškana.

 

Kraj nje reka još krivuda

i čuju se vode njene,

niz padinu dok se sliva

niz slapove i kamenje.

 

Gore odmah s’ leve strane

vinograd se kući smeši,

a u bašti ispod kuće

stari šarov mirno leži.

 

Lutalica ovu sliku

u mislima često ima,

staru kuću, voćnjak, baštu,

često sanja u snovima.

 

Sve češće se njemu desi

dok krivuda belim svetom,

da poželi da ga puti

vrate slici sa posvetom.

 

I posvetu i tapiju

ostaviše dvoje stari,

samo njemu kad se vrati

roditeljski to su dari.

 

Milovan Petrović

–