Добродошли!
“ljubav za Ljubav” . Kad crna trinja prekrije poverenje Zastrasen si od svakesjene… Malo mace divokozu oslikuje… Krici izletjeli sve su uzvapili. . Pada odstreljena ruka, Snaga pomoci vise nema puta… Oprost od oprosta oprost ne prima, Savjest se grci pod gresnim secanjima. . Sujeta nece odstup dozvoliti, Logika je davno izostala, Pobijedi oholost, sebe ces … Настави са читањем “OHOLOST milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Kad crna trinja prekrije poverenje
Zastrasen si od svakesjene…
Malo mace divokozu oslikuje…
Krici izletjeli sve su uzvapili.
.
Pada odstreljena ruka,
Snaga pomoci vise nema puta…
Oprost od oprosta oprost ne prima,
Savjest se grci pod gresnim secanjima.
.
Sujeta nece odstup dozvoliti,
Logika je davno izostala,
Pobijedi oholost, sebe ces lakse savladati,
Poruka od predaka u molitvi trpljenje je sveta.
.
“ljubav za Ljubav” . Prolaznici mi ruke pruzaju, Poznanici u zagrljaj stezu, Susjedi na kafu pozivaju… Poneki i kolac pruzaju. . Moje se srce visoko propinje od ushicenja, miline… Sva sam svoja, a svoim voljenim, dragim, Vec setam poznatim sjajnim ulicama, Prliva me topla suncana poplava… Pozdravljaju me s Kupe brodovi, Grle pisvi,slikari, plesu djaci … Настави са читањем “SNOVIDJENJE milka vukic vujnovic”
“ljubav za Ljubav”
.
Prolaznici mi ruke pruzaju,
Poznanici u zagrljaj stezu,
Susjedi na kafu pozivaju…
Poneki i kolac pruzaju.
.
Moje se srce visoko propinje od ushicenja, miline…
Sva sam svoja, a svoim voljenim, dragim,
Vec setam poznatim sjajnim ulicama,
Prliva me topla suncana poplava…
Pozdravljaju me s Kupe brodovi,
Grle pisvi,slikari, plesu djaci i folklorni zborovi…
Moja srce uzlijece na vrh oblaka…
.
O, ne! Ne budite me!
Zivot mi samo snom radost pokazuje!?
Ne prekidajte moje snovidjenje
Snom gledam…- cujem rijeci svog roda i naroda
.
ШТА ЧЕКА? Милина ужурбаног јутарњег хода кроз росу…. Као да небо бисере просу да по њима газим, а ја се мазим кроз паперје, ваздушног огртача, уздишем под лишћем, које ми пада на косу, руком бришем случајну сузу добродошлице…. и флертујем са животом свилене измаглице! Да ли да се поклоним пред овом краљицом што шета под … Настави са читањем “ШТА ЧЕКА? – Миладиновић Сандра”
ШТА ЧЕКА?
Милина ужурбаног јутарњег
хода кроз росу….
Као да небо бисере просу
да по њима газим,
а ја се мазим кроз паперје,
ваздушног огртача,
уздишем под лишћем,
које ми пада на косу,
руком бришем случајну сузу
добродошлице….
и флертујем са животом
свилене измаглице!
Да ли да се поклоним
пред овом краљицом
што шета под
небеским сводом
и замолим је за партију
преферанса,
или постоји још једна
једина шанса…
шанса сновиђења?
У овом чудесном
моменту збуњености,
тренутне,
али слатке као
кошница пуна меда,
ништа ми друго не треба
сем једног вихора севера,
нека ме разнесе и натера….
Да одлучим!
Шта чека?!
(с) Миладиновић Сандра
Као стогодишња корњача на леђима носим бреме, Тромо се вучем, никако да стигнем свуда, Људи ме гледају и мисле да сам луда Што пуштам да узалуд пролази ми време. Као сенка прелазим из ноћи у јутра, У времену садашњем живим, Успоменама из прошлости се дивим И никад не мислим на сутра. Не мислим на време, … Настави са читањем “Време”
Као стогодишња корњача на леђима носим бреме,
Тромо се вучем, никако да стигнем свуда,
Људи ме гледају и мисле да сам луда
Што пуштам да узалуд пролази ми време.
Као сенка прелазим из ноћи у јутра,
У времену садашњем живим,
Успоменама из прошлости се дивим
И никад не мислим на сутра.
Не мислим на време, време је пролазно, време лети,
Мислим на ствари које ме срећном чине,
Јер кад тренутак среће мине,
Драга успомена на време среће ме подсети.