ДОБРО ЗА КРАЈ
Истини у очи
ниси се надао,
као копљу кроз срце?
На љубав подсећа,
јер она то и јесте!
Крв ти је жуборила као река,
па се претворила у морске таласе,
и образи ти посташе пурпуно небо,
које зна да заведе аласе…
Очи су ти шарале неспокојно,
као дивљач заробљена у кавезу..
Неко је спустио димну завесу
преда те!?
Суза ми крену из ока,
суза среће…
Има ли наде твојој души или те неће?
Нисам ли у теби пробудила човека?
Било би добро за КРАЈ!
(С) Миладиновић Сандра