Месец: фебруар 2012.

VREDNOSTI DECE

Deca su poseban deo sveta, koji nikome od nas ne smeta. Njima se svako raduje i veseli, jer ih svako voli i imati želi.   Njihova rađanja su velika radost, za sve roditelje i njihovu mladost. Ona su naša najveća sreća, jer nam predstavljaju budućnost stoleća.   Naša deca su najlepše cveće, kao najmirisnije ruže … Настави са читањем “VREDNOSTI DECE”

Deca su poseban deo sveta,

koji nikome od nas ne smeta.

Njima se svako raduje i veseli,

jer ih svako voli i imati želi.

 

Njihova rađanja su velika radost,

za sve roditelje i njihovu mladost.

Ona su naša najveća sreća,

jer nam predstavljaju budućnost stoleća.

 

Naša deca su najlepše cveće,

kao najmirisnije ruže u proleće.

Njihova lica su veselija od ptice “prepelice”,

koja nam stvaraju najlepše “uzdanice”.

 

Deca nas obavezuju na život i rad,

da se o njima briga vodi, dok je čovek mlad.

Moramo se o njima malima brinuti,

kako bi se mogla sto bolje vaspitati.

 

To je dužnost roditelja sviju,

za svoju decu u životu najmiliju.

Roditeljska ljubav se nemože kupiti,

ona je urođena i u duši se mora nositi.

Živko Begović

 

 

Мит о постанку зла

И сотона рече: ‘Нека буде лаж!’ И би лаж. Скрила се у камењу Па са висина сипа. И сотона рече: ‘Нек лицемјерја буде!’ И би лицемјерје. Скрило се у ријечима Чека да проговори. Покрило се паучином И пауке храни. Од самог себе се скрило. И сотона рече: ‘Нек отрова буде!’ И отрова би. Шејтани га … Настави са читањем “Мит о постанку зла”

И сотона рече:
‘Нека буде лаж!’
И би лаж.
Скрила се у камењу
Па са висина сипа.

И сотона рече:
‘Нек лицемјерја буде!’
И би лицемјерје.
Скрило се у ријечима
Чека да проговори.
Покрило се паучином
И пауке храни.
Од самог себе се скрило.

И сотона рече:
‘Нек отрова буде!’
И отрова би.
Шејтани га из олујног даха
Витлајућ мачем просули.
Наталожио се на земљи
И њеним токовима тече.
Скрио се у крви.

И сотона рече:
‘Да буде мржња!’
И би мржња.
Прштала на све стране
Као крв која не може да се згруша.
Шапама тиргова ходала
Па се и она под маховином
На сјеверу ледном скрила.

И сотона тече:
‘Нека буде чивјек!’
И би човјека
У лажи и лицемјерју се скрио
Отровом га мржња
Ко млијеком дојила
Пират се скрио у једра умотан
И  би човјека
У звјерима се скрио.

И сотона рече:
‘Да мисли да ме нема!’
Али тако не би.
Бјеше му лаж у почетку ријечи.

Написано 1989. реконструисано 2012-02-06

©Мирослава Одаловић

Borislava DVORANAC, ZABORAVIH

Borislava DVORANAC ZABORAVIH Zaboravih eho osmeha poj srne igru srca zov ljubavi tebe sa mnom mene u tebi zaboravih _____________________________ Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna” – Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC

ZABORAVIH

Zaboravih
eho osmeha
poj srne
igru srca
zov ljubavi
tebe sa mnom
mene u tebi

zaboravih
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”
– Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC, ŠARENI GRAD

Borislava DVORANAC ŠARENI GRAD Riba na zemlji cvet bez vode oblaci bez neba šareni grad na zrnu soli ja bez odraza u tvom srcu ti bez moga osmeha put bez cilja mi bez nas _____________________________ Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.) – Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC

ŠARENI GRAD

Riba na zemlji
cvet bez vode
oblaci bez neba

šareni grad
na zrnu soli

ja
bez odraza
u tvom srcu

ti
bez moga osmeha

put bez cilja

mi bez nas
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.)
– Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC, DOZVOLA

BORISLAVA DVORANAC DOZVOLA Dozvolih ti san bez mene hladne ruke očiju pustoš stran zagrljaj samoće jesen u maju noć u danu dozvolih i ne pitah se da si me obavestio da ne širim latice vetru da ne gradim kulu to ne bi bio ti što me nisi obavestio _____________________________ Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.) … Настави са читањем “Borislava DVORANAC, DOZVOLA”

BORISLAVA DVORANAC

DOZVOLA

Dozvolih ti
san
bez mene

hladne ruke

očiju
pustoš

stran
zagrljaj samoće

jesen u maju
noć u danu

dozvolih
i ne pitah se

da si me obavestio

da ne širim latice vetru
da ne gradim kulu

to ne bi bio ti

što me nisi obavestio
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.)
– Istoimeni ciklus

Borislava DVORANAC, T E B I

BORISLAVA DVORANAC TEBI Želim nahraniti usahle usne neljubljene snevaš ukraden dodir umireš u čežnji zahvaljuješ na postojanju laži se nadaš želim da ti reči vrele ne mogu izustiti hladne gospodar misli predaje tron _____________________________ Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.) – Istoimeni ciklus

BORISLAVA DVORANAC

TEBI

Želim nahraniti
usahle usne
neljubljene

snevaš
ukraden dodir

umireš
u čežnji

zahvaljuješ
na postojanju

laži se nadaš

želim
da ti reči vrele
ne mogu
izustiti hladne

gospodar misli
predaje tron
_____________________________
Iz zbirke pesama ,,Pastuv i srna”(2012.)
– Istoimeni ciklus

Блиц

Небо помјерено Фокусирано Решета сита сочива Испљувке метака Преко бесклоништа Тачке циљеви упуцани У пољима мастерумова Све што си икада хтио Је да видиш своју дјецу У Рају ©Мирослава Одаловић

Небо помјерено
Фокусирано
Решета сита сочива
Испљувке метака
Преко бесклоништа
Тачке циљеви упуцани
У пољима мастерумова

Све што си икада хтио
Је да видиш своју дјецу
У Рају

©Мирослава Одаловић

С тобом без тебе

Са пахуљом Кишном капи Вртлогом вјетра Облаком прашине Мислим на тебе Са звијездама тек рођеним И оним што се гасе Мислим на тебе Са неугаженим корацима И мојим стопама исписаним у пијеску Са паучином исплетеном по угловима мог даха Са вратима затвореним прозорима запечаћеним Мислим на тебе Са бојом твојих очију у злато осликаном Мекоћом … Настави са читањем “С тобом без тебе”

Са пахуљом
Кишном капи
Вртлогом вјетра
Облаком прашине
Мислим на тебе

Са звијездама тек рођеним
И оним што се гасе
Мислим на тебе

Са неугаженим корацима
И мојим стопама исписаним у пијеску
Са паучином исплетеном по угловима мог даха
Са вратима затвореним прозорима запечаћеним
Мислим на тебе

Са бојом твојих очију у злато осликаном
Мекоћом твојих старих добрих руку
Налик повјетарцу са прилажењем твојих загријаних усана
Са изливом сваке страсти мислим на тебе

Са свитањем обученим у росу
И ноћима у одори магле
Са врховима поднева
И кад се поноћи звон поломи
Са сумрацима што отварају пупољке твојих топлих очију
Мислим на тебе

С тобом на мјестима на којима нећемо бити
Мислим на тебе
С тобом изгубљена у ријечима што их нисмо рекли
Мислим на тебе
С тобом с руком у тишини руке
Мислим на тебе
Слијепа од страсти благословена проклета
Мислим на тебе
С тобом
Док пјевам сумраке цвиљењу
Они разумјеће
Мислим на тебе

Док препливавам океане ка твојој страни
Мислим на тебе
Са светиоником што гори и раздаљином што трепће
Мислим на тебе
Са брдима што се тресу и таласима што запљускују
Са ваздухом који раздире
Мислим на тебе
Са вулканима што куљају и лавом што сипа
Мислим на тебе
Са страшћу која плаши што болом бије
Мислим на тебе

С тобом без тебе
Мислим на тебе

Заглављена у широм отвореној улици
Мислим на тебе
У трагању за значењима
У умрлицама потписаним небу
Мислим на тебе
Са свим тумачењима што се топе
У твојим с јесени осликаним очима
Мислим на тебе
Са блиједим каменом
Што нијансе бијелог праха претвара у вријеме
Као одрон прашине у мисао на тебе
Мислим на тебе

С тобом без тебе
Мислим на тебе

©Мирослава Одаловић

PESME NEDELJE U FEBRUARU bira – Lepa Simić

Pesme nedelje u februaru bira – Lepa Simić   ONA JE, ŽELJA – Branka Zeng Uzdrhtala od dodira belih kristala. Razigranih plesača, nečujne melodije, titraja što ih vodi u zanosu igre. Ustaje probuđena! Slika svojim koracima trag i igra. Prebira prstima ledene kapljice, prosuto zrnevlje, priču čita. Odlazi, neodlazeći. Pod sjajem a u noči, ne … Настави са читањем “PESME NEDELJE U FEBRUARU bira – Lepa Simić”

Pesme nedelje u februaru bira – Lepa Simić

 

ONA JE, ŽELJA – Branka Zeng

Uzdrhtala od dodira belih kristala.

Razigranih plesača, nečujne melodije,

titraja što ih vodi u zanosu igre.

Ustaje probuđena!

Slika svojim koracima trag i igra.

Prebira prstima ledene kapljice,

prosuto zrnevlje, priču čita.

Odlazi, neodlazeći.

Pod sjajem a u noči, ne sniva.

Razogrnula je svoje, sve je pružila,

čuti dok klize, otopljeni, sada njeni.

Rosni kristali.

Popiće ih žedna, oterati kletvu bačenu.

Rodiće svoje cvetnice, ukrasiće se vencem,

Ivanjskim cvećem ispletenim, i trajaće.

© Branka Zeng
 

PESMU SLUŽIM – Borislava DVORANAC

Pesmu
bez zareza
uzvičnik
noćas služim

pupoljak plamička
zrele jagode

želim da odeš
pre svanuća

zato se otrgni
obriši poljupce
ponesi jastuk
spali postelju
jer ja
košulju svlačim
trgam dugmad noći

nestani
baci zlatne niti

otvaram poklon
rosne zore
žutog mora
______________________________
Iz moje knjige ,,Pastuv i srna“
– ciklus ,,Ljubav pesnika“

 

 

ZANOS – Srba Matić
Pupiš ko trešnja majska,
u tebi vri trista latica.
O, dal si ptica rajska
ili si, možda, jarebica?

Čija ćeš biti, ja neću znati,
i ko će tvoj nektar da siše?
Brzo će da ti se otvore lati
i sve će oko tebe da miriše.

Želja mi moju nadu hrani,
hram ljubavi u mašti zidam.
Zamišljam sebe na tvojoj grani
kako ti sočne plodove skidam.

Opijen tada ja nisam znao
da si mi bila tako daleko.
Drugi je tebe vić mirisao
i plodove ti ubrao neko.

Samo se suze niz obraz sliše,
ja tuda više ne prolazim.
Otada trešnje ne jedem više
i svuda ih zaobilazim.

Drugi će tvoje kidati lati
i ogoleće te ljubavne zime,
ti nikad, nikad, nećes znati,
za ovaj zanos i ove rime.

© Srbobran Matić

 

BEZ DAHA – Jelena M Ćirić

Milujem ti pogled,
ljubim vrhove prstiju
lepljive od slatke požude,
začikavam senke
u podnožju tvojih trepavica,
dok vetar diže haljinu
do želja
do zvezda
do ludila
šapućem
da ću te voleti
zauvek …

Razgolićuješ me pogledom,
kidaš tanku mrežu
crnog najlona
pod bedrima uzdrhtalim od vreline,
gutaš svaki zalogaj
mojih zarobljenih uzdaha
bez escajga
bez žvakanja
bez vina
i kažeš
da se neće ponoviti
da je to samo
sad …

… A znaš da bih neke sate vekovima živela.

© Jelena M Ćirić

 

 

ПОЉУБАЦ СМОКВЕ – Елеонора Лутхандер
(СУВЕНИР)Загрли златну сенку Сунца
сачувај за мене
неколико кубика топлог мора
испред твоје куће
кад склизнем у јесен
низ меридијан
и пожелим да се купамУнеси ме тајно у собу
као осушену морску звезду
и закуцај на тавницу
изнад твог јастукаПосматрај како разапета љубав
трепери
и слушај како
смоквин лист разбија тишину
о бетонско двориште
уздигнут као пехар
пун неиспијене љубави

©  Елеонора Лутхандер