Оно што тамо стоји

Оно је прозор

На прозору човјек

Он чека на човјека

С окнима од вида

На прозору срца

У кући од бола

Срочен му праг

Што ријечима зида

Изреченост слутњи

У углу самоће

Неизбрисив траг

Ријечју да се скући

Уклесан сатом

Одбројан трен

На зиду што куца

Гдје шапатом ући

Може само корак

Чист од сваке мисли

Што у ријечи пуца

©Мирослава Одаловић