Добродошли!
Из моје књиге ,,СУНЦЕ У ОТКОПУ” (ускоро излази из штампе) – циклус ,,Ђавоље време” УБИЈАЊЕ ИЛИ МОЈ ЗЕН Против убијања сам, али вас питам: шта са онима што започињу ратове, шта са онима што убијају наду и веру у човека шта… !?
Из моје књиге ,,СУНЦЕ У ОТКОПУ”
(ускоро излази из штампе)
– циклус ,,Ђавоље време”
УБИЈАЊЕ
ИЛИ
МОЈ ЗЕН
Против убијања сам,
али вас питам:
шта са онима
што започињу ратове,
шта са онима
што убијају наду
и веру у човека
шта… !?
NECES ZNATI Pijane oci ne vide da opet mi dusa sve o tebi sanja! Kap vina nisam popila, a, da li sam bliza il stvarnosti dalja? Cini mi se da sam samo zrak, sto leluja cim se jutrom sunce promoli! Dah bi da ti osetim, pa se zato pomolim, da doprem do tvog prozora i … Настави са читањем “NECES ZNATI -Miladinovic Sandra”
NECES ZNATI
Pijane oci ne vide
da opet mi dusa sve o tebi sanja!
Kap vina nisam popila,
a, da li sam bliza il stvarnosti dalja?
Cini mi se da sam samo zrak,
sto leluja cim se jutrom sunce promoli!
Dah bi da ti osetim, pa se zato pomolim,
da doprem do tvog prozora i
nezno te probudim! Nemogu da odolim
da te slatko poljubim!
A ti znati neces da li sam to ja!
Da o tebi dusa sanja,
i moja si bajna tajna!
Da ljubim te ja!
Neces znati nikada!!!!
© Miladinovic Sandra
Пеко ЛАЛИЧИЋ Из моје необјављене књиге ,,ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ” – циклус ,,Она је као Сунце” ВОЛЕО САМ ЈЕДНУ ДУЊУ Да ли да вам причам или да вам пишем, волео сам једну Дуњу од дуња више. Заједно смо хранили птице, заједно ишли у школу и брали љубичице. Без ње нисам могао ни трен, спавао сам с … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ВОЛЕО САМ ЈЕДНУ ДУЊУ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
Из моје необјављене књиге
,,ЗВЕЗДАМА У СУСРЕТ”
– циклус ,,Она је као Сунце”
ВОЛЕО САМ ЈЕДНУ ДУЊУ
Да ли да вам причам или да вам пишем,
волео сам једну Дуњу
од дуња више.
Заједно смо хранили птице,
заједно ишли у школу
и брали љубичице.
Без ње нисам могао ни трен,
спавао сам с њеном сликом
и до ушију био заљубљен.
После ме дуго јео јад,
јер све наопако пође –
Дуња оде у други град.
Дуго сам сањао њено лице,
сам ишао у школу
и узалуд брао љубичице.
Moje komsije zive odmah uz zid moje spavace sobe. Subotom uvek zajedno doruckuju. Subotom me uvek probude dok doruckuju. Vicu jedni na druge i lupaju tanjirima o stol i o sudoper. Vika je na Madjarskom,pa mozda i gresim. Mozda se oni samo neuobicajno glasno vole. U mojoj sobici se koristi Srpski. Samo na njemu cutim … Настави са читањем “Antinacionalna”
Moje komsije zive odmah uz zid moje spavace sobe.
Subotom uvek zajedno doruckuju.
Subotom me uvek probude dok doruckuju.
Vicu jedni na druge i lupaju tanjirima o stol i o sudoper.
Vika je na Madjarskom,pa mozda i gresim.
Mozda se oni samo neuobicajno glasno vole.
U mojoj sobici se koristi Srpski.
Samo na njemu cutim i samujem.
A tako bih vikao sa nekim..
Makar i na Madjarskom.
Пеко ЛАЛИЧИЋ ЗВЕЗДАНА КОЛА У звездана кола као сватови језде устрептале звезде. У Сазвежђе падалица, њих ће за звездани минут одвести Млечни пут. А у Великом колу као пред школу, врева и смех. Верујем да ће к вама Путањом птица доћи јато звезда падалица. Можда ће једном Путањом дуге доћи и оне друге. Водио бих … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ЗВЕЗДАНА КОЛА”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ЗВЕЗДАНА КОЛА
У звездана кола
као сватови језде
устрептале звезде.
У Сазвежђе падалица,
њих ће за звездани минут
одвести Млечни пут.
А у Великом колу
као пред школу,
врева и смех.
Верујем да ће к вама
Путањом птица
доћи јато звезда падалица.
Можда ће једном
Путањом дуге
доћи и оне друге.
Водио бих их у школу,
да као у Великом колу
играју за нас.
Пеко ЛАЛИЧИЋ ПОНЕКАД ПОЖЕЛИМ Понекад пожелим да на небу спим и постељу делим са звездама свим. Понекад пожелим да се са Сунцем надмећем и лепоту да делим с вама и пролећем. Понекад би да ми сестра буде нека звезда, и Месец брат да ми буде И да се свет претвори у топла гнезда за све … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ПОНЕКАД ПОЖЕЛИМ”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ПОНЕКАД ПОЖЕЛИМ
Понекад пожелим
да на небу спим
и постељу делим
са звездама свим.
Понекад пожелим
да се са Сунцем надмећем
и лепоту да делим
с вама и пролећем.
Понекад би да ми сестра буде нека звезда,
и Месец брат да ми буде
И да се свет претвори у топла гнезда
за све биљке, животиње и људе.
PESMA MAJCI Niko nezna tudju bol da boluje, niti suzu s uzdahom da prati, cak ni ruku kratko da ti pruzi! Niko nezna stvarno da te shvati, kao tvoja mati! Sve dok i sam ne okusi tugu, dok mu srce ne igra od srece, niko nezna poljupce da deli, zagrljaje iskrene, iz duse! Niti reci … Настави са читањем “PESMA MAJCI -Miladinovic Sandra”
PESMA MAJCI
Niko nezna tudju bol da boluje,
niti suzu s uzdahom da prati,
cak ni ruku kratko da ti pruzi!
Niko nezna stvarno da te shvati,
kao tvoja mati!
Sve dok i sam ne okusi tugu,
dok mu srce ne igra od srece,
niko nezna poljupce da deli,
zagrljaje iskrene, iz duse!
Niti reci sto se zlatom mere,
kad te tuga ko vatra opece!
Niko nezna pogledom sto boli,
kao majka stvarno da te voli!
Zato majku ovo vece ljubim,
i glavu joj spustam bas na grudi,
kao nekad davno sto je bilo!
Majko moja, moja dobra vilo!
© Miladinovic Sandra
pod talasom kr vi govor, kov čezi – sve se ras pada a umira nje je pesma gr la koje ne zna za svoj g r o b
pod talasom kr
vi
govor, kov
čezi
–
sve se ras
pada
a
umira
nje je pesma
gr
la koje ne
zna za
svoj
g
r
o
b
Rođena sam da bih um(r)la radost i bol su stilske figure . moja je pesma be(s) mrtna
Rođena sam da bih um(r)la
radost i bol su stilske figure
.
moja
je
pesma
be(s)
mrtna
PONEKADA Ponekada je nebo tako teško, da hodaš neda, da stojiš jos teže, i svaka zvezda te boli i peče, a, daljine sve dalje i dalje beže! Ko na crnom vrancu da galopom juriš, a nikako ne stižeš tamo kuda treba. Ponekada tako malo samo fali, da dosegneš sreću, ali ti se neda! I otvoriš … Настави са читањем “PONEKADA-Miladinović Sandra”
PONEKADA
Ponekada je nebo tako teško,
da hodaš neda, da stojiš jos teže,
i svaka zvezda te boli i peče,
a, daljine sve dalje i dalje beže!
Ko na crnom vrancu da galopom juriš,
a nikako ne stižeš tamo kuda treba.
Ponekada tako malo samo fali,
da dosegneš sreću, ali ti se neda!
I otvoriš prozor u sam osvit zore,
udahneš svež zrak i mirise neba,
postelju raspremiš i otvoriš vrata,
da sačekas nadu i da ode nedaš!
Ugostiš je kao najmilijeg gosta,
trpezom slasnom, biserima belim!
Zamoliš je tiho da ne ode nikad,
dušom je počastis i korakom zrelim!
Ponekada je tako lako reći,
baciću sve iza svojih ledja.
Ponekada te tako lako razveseli
svaka nežna nota, učitelj solfedja!
Ko na belom atu ti galopom juriš,
ali sve se sruši ko od karata kula!
Brzinom svetlosti ladje nam odlaze,
od luke do luke, od grada do grada!
Ja bih samo htela, kada bih bar mogla,
da sa jednom ladjom otplovim nekada!
© Miladinović Sandra