ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ”

СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ

Теби из песме
теби из бајке
из вечности
и успаванке
теби песмо изнова рођена
црни белег дају
јер не знају
да у тебе улази небо
оковима незнано

пред тобом малом
сатканом од кости
и ватре живе
савест човечанства је пала
јер није знала
да ти ни зли ветрови
ни помрачени умови
грабљивица
ништа не могу

јер сви ми ка небу стремимо
временимо
бременимо
и спас у спасењу
отечества видимо
да се сербска слава не помрачи
да јачи буде
ко је умирати свика’о

Србијо,
ти бар имаш себе
и вид доброг вида
да за главу виша
ка истоку крочиш
и у беле се књиге преселиш
да обелиш истину
о завери против цвета
кога увелог желе

пред којим је
и савест човечанства пала.