Дан: 8. јун 2011.

Пеко ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ОДЕ ВАТРИ”

ПРОТУМАЧИ ПЕСМУ ВАТРЕ Песмом тумачим ехо звезда у песми од живота набујалој и њом се кунем и њом се браним да не раним небо у твојим очима да и ти своју пронађеш звезду у неком чије је небо јасно распламсало ватру која ће грејати да и ти протумачиш песму ватре у лету птица које покреће … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ОДЕ ВАТРИ””

ПРОТУМАЧИ ПЕСМУ ВАТРЕ

Песмом тумачим ехо звезда
у песми
од живота набујалој
и њом се кунем
и њом се браним
да не раним небо
у твојим очима
да и ти своју пронађеш звезду
у неком
чије је небо јасно распламсало ватру
која ће грејати
да и ти протумачиш песму ватре
у лету птица
које покреће зрно сна
изазвано ехом звезда
и ватром
из твојих очију.

KAD BIH… – Dušan Marinković

(…) Prošlo je više od godinu dana kako se nisu čuli niti dopisivali. I tako, dopisivajući se sa njom, on poče da razmišlja o tome kako mu, posle toliko vremena, prija njen glas, osmeh i pogled. Uživajući tako, posle izvesnog vremena, shvatio je da se oni zapravo nisu niti čuli niti videli. Njegova ga je … Настави са читањем “KAD BIH… – Dušan Marinković”

(…)

Prošlo je više od godinu dana kako se nisu čuli niti dopisivali. I tako, dopisivajući se sa njom, on poče da razmišlja o tome kako mu, posle toliko vremena, prija njen glas, osmeh i pogled. Uživajući tako, posle izvesnog vremena, shvatio je da se oni zapravo nisu niti čuli niti videli. Njegova ga je  podsvest obmanula, pretvarajući pročiane reči u njen glas i pogled. Tada je shvatio da je lud za njom.

(…)

——————————————————————————————————————————————

KAD BIH…

Kad bih joj mogao reći,

Što se skriti ne da.

Da moja java i moj san,

I biće moje celo,

I svaki radostan dan,

Njeih ruku je delo.

***

Kad bih joj  mogao reći,

Sve što se ne da skriti.

Da moje telo i duh moj,

I biće moje celo,

I svaki tren ljubavi,

Njenog je pogleda delo.

***

Kad bih joj samo mogao reći,

Sve što se ne da skriti.

Da moja reč i moje slovo,

I biće moje celo…

Ma čemu sve to?

Ne bih joj rekao ništa novo,

Sve to njenog je osmeha delo.

(C) Dušan Marinković

Poruka — Marina Adamović

priznaću vam otvoreno nisam ono što vidite nisam žena nisam biće nisam topli nalet vetra ma šta od mog nežnog lika da vas ne zavarava . krvavi sam odmetnik i ubica čovečanstva . mrtvac gleda svoje noge nikoga ne doziva sama ću mu jednom prići odahnuti od života . znam da nema vaskrsnuća kada nema … Настави са читањем “Poruka — Marina Adamović”

priznaću vam otvoreno

nisam ono što vidite

nisam žena

nisam biće

nisam topli nalet vetra

ma šta od mog nežnog lika

da vas ne zavarava

.

krvavi sam odmetnik

i ubica čovečanstva

.
mrtvac gleda svoje noge

nikoga ne doziva

sama ću mu jednom prići

odahnuti od života

.

znam da nema vaskrsnuća

kada nema Tai Poa

San — Marina Adamović

Dugo je pevušila zvezda I sadila potomke Po modro-belom nebu Sanjala sam da me dodiruje I da letim iznad rascvetale breze Zapravo Nisam ni zaspala Nisam ni zaspala Hodala sam nebom …………….I dodavala zlatasto seme Evo – unapred se odričem Odričem se i najtišeg sna!  

Dugo je pevušila zvezda

I sadila potomke

Po modro-belom nebu

Sanjala sam da me dodiruje

I da letim iznad rascvetale breze

Zapravo

Nisam ni zaspala

Nisam ni zaspala

Hodala sam nebom

…………….I dodavala zlatasto seme

Evo – unapred se odričem

Odričem se i najtišeg sna!