Добродошли!
ОЛУЈА Олуја… пристигла је ненадано… светлост пара црнило неба… ударци грома немилосрдно убијају сањиви свет! Небо је испустило сузе… Плач над уморним тренутком живота… Потапајући и последњу оазу мира и спокоја… Нестала је даљином без осврта! Олуја… Хук ветра кроз опустошено грање… Тек понека заостала кап лењо низ окна гмиже… Пролеће је…буђење ипак стиже! (C) … Настави са читањем “Олуја – Ксенија Алексић”
ОЛУЈА
Олуја…
пристигла је ненадано…
светлост пара црнило неба…
ударци грома немилосрдно убијају сањиви свет!
Небо је испустило сузе…
Плач над уморним тренутком живота…
Потапајући и последњу оазу мира и спокоја…
Нестала је даљином без осврта!
Олуја…
Хук ветра кроз опустошено грање…
Тек понека заостала кап лењо низ окна гмиже…
Пролеће је…буђење ипак стиже!
(C) Ксенија Алексић
PONEKAD Ponekad zateknem sebe samu prepuštenu mislima upućenim vama. Pitam se gde nam je nekoć bio kraj, svetlost oko nas, a daleko tama! Ponekad sećanja preplave istinu, dok život plovi i dalje oko mene. Pitanja postoje- odgovora nema, u sebi nosim samo uspomene! Ponekad u snu- živim kao nekada, tako lako-sve se čini normalnim. Budim … Настави са читањем “Ponekad – Ksenija Aleksić”
PONEKAD
Ponekad zateknem sebe samu
prepuštenu mislima upućenim vama.
Pitam se gde nam je nekoć bio kraj,
svetlost oko nas, a daleko tama!
Ponekad sećanja preplave istinu,
dok život plovi i dalje oko mene.
Pitanja postoje- odgovora nema,
u sebi nosim samo uspomene!
Ponekad u snu- živim kao nekada,
tako lako-sve se čini normalnim.
Budim se, k*o da umirem,
stvarnost napunjena činjenicama košmarnim.
Ponekad pitam za vas- stari moji drugovi…
moji dragi prijatelji…da li su vama noći duge?
Kako li je sada živeti
s one strane duge?
Ponekad je mnogo boli i straha
za sve one dane prošle.
Pitanja mnogo dok odgovora nema…
…brojim dane…godine…ONI PROLAZE!
(C) Ksenija Aleksić
ŽIVOT JE Život je isuviše kratak za sanjare i lutalice Umorne putnike kroz maglovite predele… Тrenutak postojanja u ništavilu laži, prevara i boli, Dok dušmani predano nanose duboke rane i rezove. Život je isuviše kratak za izgubljene duše, Za duga skrivanja u vlastitom biću. Tišinom prekrivene uzburkane emocije… Nad pučinom postojanja nova jutra tek sviću! … Настави са читањем “Život je – Ksenija Aleksić”
ŽIVOT JE
Život je isuviše kratak za sanjare i lutalice
Umorne putnike kroz maglovite predele…
Тrenutak postojanja u ništavilu laži, prevara i boli,
Dok dušmani predano nanose duboke rane i rezove.
Život je isuviše kratak za izgubljene duše,
Za duga skrivanja u vlastitom biću.
Tišinom prekrivene uzburkane emocije…
Nad pučinom postojanja nova jutra tek sviću!
Život je isuviše kratak za mržnju, tugu i bes.
Isprepliće se misao sa realnošću dugom…predugom…
Postojati i biti samo svoj…tako dalek tuđim pogledima…
Plutati neodrživim trenutkom postojanja.
Život je naizmenično smeh i plač u istom trenu,
Borba i čekanje u nepreglednom redu sa početkom…a bez kraja.
Nevidljivi udarci verno vrebaju iz svakog ugla postojanja…
Visoko…gore…nedostižni su vrhovi neostvarenih ideala!
Život je isuviše kratak za izgubljene trenutke postojanja,
Za svaki uzdisaj i ispuštenu suzu po prašnjavom putu surove realnosti.
Oblutak sreće negde postoji i nežno ga na dnu potok umiva,
Samo hrabro…treba ga pronaći..jer on-na javi-umorno sneva!
(C) Ksenija Aleksić