Дан: 27. јун 2011.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ”

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ Теби из песме теби из бајке из вечности и успаванке теби песмо изнова рођена црни белег дају јер не знају да у тебе улази небо оковима незнано пред тобом малом сатканом од кости и ватре живе савест човечанства је пала јер није знала да ти ни зли ветрови … Настави са читањем “ПЕКО ЛАЛИЧИЋ, Из циклуса ,,ЂАВОЉЕ ВРЕМЕ””

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

СРБИЈО, ТИ БАР ИМАШ СЕБЕ

Теби из песме
теби из бајке
из вечности
и успаванке
теби песмо изнова рођена
црни белег дају
јер не знају
да у тебе улази небо
оковима незнано

пред тобом малом
сатканом од кости
и ватре живе
савест човечанства је пала
јер није знала
да ти ни зли ветрови
ни помрачени умови
грабљивица
ништа не могу

јер сви ми ка небу стремимо
временимо
бременимо
и спас у спасењу
отечества видимо
да се сербска слава не помрачи
да јачи буде
ко је умирати свика’о

Србијо,
ти бар имаш себе
и вид доброг вида
да за главу виша
ка истоку крочиш
и у беле се књиге преселиш
да обелиш истину
о завери против цвета
кога увелог желе

пред којим је
и савест човечанства пала.

Poruka izdavaču — Marina Adamović

  . niko me ne zove niko ne svraća a i da zove nisam kod kuće ćuti Marina ne odaj se oni traže slavne face svakako ja pisem besmrtne pesme koje kopaju najdublju jamu o, krezuba amin

 

.

niko me ne zove

niko ne svraća

a i da zove

nisam kod kuće

ćuti

Marina

ne odaj se

oni traže slavne face

svakako

ja pisem besmrtne

pesme

koje kopaju najdublju jamu

o, krezuba

amin

Nisam ja pesnik…………..Ksenija

Ne..nisam ja pesnik… i mojim putem ne kroče poete… Lutajući kroz šumu realnosti, pronađoh tek niti tihe sete! I zaustavih se na tom trenutku, kao očajnik bez nade za spas… Koračam smelo pognute glave, tiho pevušeći onu staru… „računajte na nas“! Ne, nisam ja pesnik… tek slučajni prolaznik kroz šumske zeleni! Lutam i gubim se … Настави са читањем “Nisam ja pesnik…………..Ksenija”

Ne..nisam ja pesnik…
i mojim putem ne kroče poete…
Lutajući kroz šumu realnosti,
pronađoh tek niti tihe sete!

I zaustavih se na tom trenutku,
kao očajnik bez nade za spas…
Koračam smelo pognute glave,
tiho pevušeći onu staru… „računajte na nas“!

Ne, nisam ja pesnik…
tek slučajni prolaznik kroz šumske zeleni!
Lutam i gubim se bežeći…
…. iza leđa mi riču divlji jeleni!

I spotaknuh se…nesvesno…polako…
ostadoh bez reči…nema…poput smrti!
Ustadoh jer alternative nema…
…mora se dalje živeti!

Ne, nisam ja pesnik…
…tek učitelj kroz život druge da uči!
Moje carstvo su moja deca,
moji cvetovi i svetlost u noći!