Da ne poverujes!
Sreli smo se, a bolje da nismo!
U ocima ti videh neki neobjasnjivi sjaj,
za tren sam se zanela i tako, prodje – dan,
pa jos jedan dan…..
Sreli smo se, a bolje da nismo,
ti mi tugom oboji svanuca,
za tren suza kanu mi iz oka,
al’ zivot je vredniji od toga!
Ispred mene hodas, ja zastajem,
nebih da mi oslusnes korake,
za tren trzaj predje preko lica,
al’ sakrih ga ko vesta glumica!!!
Ispred mene hodas, ja zastajem,
zamisljam da hodam drugim gradom,
za tren stade, okrete se meni,
spustih pogled, svojstven samo zeni!
Stojim tako kao okovana,
iluziju srusi mi sred dana,
pogledah te, ti se osmehujes,
pruzam ruke –da nepoverujes!!!!!
Sta ucinih –da nepoverujes!?
© Miladinovic Sandra