Месец: август 2010.

Zbogom svete — Marina Adamović

čuli su da postoji i rodiše me da je nađem prvo sam je tražila u očima zaklinjem se slučajno mi izmače nastavila sam da gugučem za više nise nisam imala hrabrosti onda reših da zanoćim u rascepu stočne hrane e s pupka mi je rasla cvetala i sušila se ali sve pojede zadnji balegar nemojte … Настави са читањем “Zbogom svete — Marina Adamović”

čuli su da postoji

i

rodiše me da je nađem

prvo sam je tražila u očima

zaklinjem se

slučajno mi izmače

nastavila sam da gugučem

za više nise nisam imala hrabrosti

onda reših da zanoćim

u rascepu stočne hrane

e

s pupka mi je rasla

cvetala

i

sušila se

ali

sve pojede zadnji balegar

nemojte se ljutiti

(iako delujem pametno)

civilizacija je našla mene

upala mi u rožnjaču

i

odvela u strmodol

????? — Marina

sat je otkucao ponoć kiša ode u mačji bathroom sat je otkucao jedan oblak je skinuo beli veš sat je otkucao dva nebo se rasteže do mile volje . u tri izbi rafalni zvon nemušti se uhvatiše za pana prekinu se rasna mržnja između krila i pepela

sat je otkucao ponoć

kiša ode u mačji bathroom

sat je otkucao jedan

oblak je skinuo beli veš

sat je otkucao dva

nebo se rasteže do mile volje

.

u tri izbi rafalni zvon

nemušti se uhvatiše za pana

prekinu se rasna mržnja

između krila i pepela

ZASTO ” TUDJE- SLADJE ” milka vukic vujnovic

Tvoja ptica te njegovala, volela, Iz svog gnezda neljudski je otera. Nova, ’tudja’, laznih sarenih krila Pod svoj jaram te upregnula. Zato „ tudje- sladje“ ?! Bori se za mir zivota svoga, Munje jacaju ugruske bola, Oronuo zivot svoje sunce zedja, Kako, srce tvoje, sve svoje ptice odbacuje…. Zasto „tudje – sladje“?!

Tvoja ptica te njegovala, volela,
Iz svog gnezda neljudski je otera.
Nova, ’tudja’, laznih sarenih krila
Pod svoj jaram te upregnula.

Zato „ tudje- sladje“ ?!

Bori se za mir zivota svoga,
Munje jacaju ugruske bola,
Oronuo zivot svoje sunce zedja,
Kako, srce tvoje, sve svoje ptice odbacuje….

Zasto „tudje – sladje“?!

225 – Dejan Perić

izmislili smo svet kao utehu našem nepostojanju i ne znamo ništa o njemu izmislili smo reči da bismo obuzdali smrt koju smo izmislili prosuli smo latice ruže po pepelu iz kog će izrasti savršen cvet i nećemo znati ništa o njemu a ako procveta ubiće nas mirisom

izmislili smo svet
kao utehu našem nepostojanju
i ne znamo ništa o njemu

izmislili smo reči da bismo obuzdali smrt
koju smo izmislili

prosuli smo latice ruže po pepelu
iz kog će izrasti savršen cvet
i nećemo znati ništa o njemu
a ako procveta ubiće nas mirisom

Marina Adamović, U TUPOM KRUGU

Marina ADAMOVIĆ U TUPOM KRUGU Anđeo je uzjahao đavola i krenuo ka paklu noću su izašli iz raja pred podne se slikali pod zemljom nisu mnogo planirali bitno je da su shvatili kako je neprirodno uvek biti u tupom krugu dosadnih i istih ( Sa mobilnog pesmu preuzeo, naslovio i objavio Peko Laličić)

Marina ADAMOVIĆ

U TUPOM KRUGU

Anđeo je uzjahao đavola
i krenuo ka paklu

noću su izašli
iz raja

pred podne se slikali
pod zemljom

nisu mnogo
planirali

bitno je
da su shvatili
kako je neprirodno
uvek biti
u tupom krugu
dosadnih
i istih

( Sa mobilnog pesmu preuzeo, naslovio i objavio Peko Laličić)

Marina Adamović, NI TO NEĆE ZAVARATI TRAG

Marina ADAMOVIĆ NI TO NEĆE ZAVARATI TRAG Preplićem prste ali ni to neće zavarati trag reči koja ih je vezala u čvor sanjajte javiću se s druge strane komedije iza spuštenih zavesa tragedije u zapletu ( Pošto je Marina još danas u bolnici, tekst sa mobilnog preuzeo, naslovio i objavio Peko Laličić)

Marina ADAMOVIĆ

NI TO NEĆE ZAVARATI TRAG

Preplićem prste

ali ni to neće
zavarati trag reči
koja ih je vezala
u čvor

sanjajte
javiću se
s druge strane komedije

iza spuštenih zavesa
tragedije u zapletu

( Pošto je Marina još danas u bolnici, tekst sa mobilnog preuzeo, naslovio i objavio Peko Laličić)

SPALJENE OCI ~ milka vukic v.

Njegovim glasom se zasila. Prvo zaceto zrno ljubavi, Plam sto novi osecaj radja, osta jalovo, neverom zaceto. Nece saznati ume li sebe dati, Kako se dusa ljubavi predaje, Da li je ona napitak najmocniji… Spalio si joj pupoljke krila, Ne osta praha, miris dima… Posle svih okrutnih nedaca, Ova um moralno i emotivno slama, Srami … Настави са читањем “SPALJENE OCI ~ milka vukic v.”

Njegovim glasom se zasila.

Prvo zaceto zrno ljubavi,
Plam sto novi osecaj radja,
osta jalovo, neverom zaceto.

Nece saznati ume li sebe dati,
Kako se dusa ljubavi predaje,
Da li je ona napitak najmocniji…

Spalio si joj pupoljke krila,
Ne osta praha, miris dima…

Posle svih okrutnih nedaca,
Ova um moralno i emotivno slama,
Srami se sebe, Boga, ….

Trava s njom ne razgovara,
Dan i noc se ne menja….

Spaljene oci nikad ne progledaju.