Вулко Шћекић, М А Ј К А

Вулко Шћекић

М А Ј К А

Oнолико има руку
Колико и сунце зрака,
Сваком руком да по муку
Ублажи до опоравка.

Тужна је кад ви сте тужни.
Кад сте срећни она сија.
Ваш тренутак сваки ружни,
Терети је и повија.

Поделити лако срећу
Можеш с ближњим, с било киме,
И са свима што се срећу
И баве се било чиме.

Тада су ти као браћа,
(Докле једе се и пије)
А када се за грех плаћа,
Никог од њих тада није.

Ко у мишју уђу рупу,
Кад их видиш, нешто раде
А прате те к’о под лупу
И паду се твоме сладе.

Само можеш њој поверит’
Своје патње, туге, муке,
Она неће изневерит’
За спас твој ће дати руке.