. Sunce je palilo Prometejevu vatru. Dodavala sam malo kože, malo očiju, malo (već načete) duše. Nokte sam čuvala za strah. Šta sam mogla, nije bilo izbora; nisam se ni nadala… Gladna, žedna, naga, slepa; toliko sam načitana – znam da će nas prikovati za Kavkaz i predati orlu za doručak. Eto vam, neću biti … Настави са читањем “Posvećeno Ričardu Brotiganu — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
