РАЗМИШЉАЊА
Размишљања моја проткала је суморна мисао:
да смрти нема – живот би изгубио смисао,
живот би, тако, у вечни пакао претворен био
па би човек узалуд веровао, надао се и снио.
Вечност живота и живљења наде би лишена била,
време би души и жељама ломило крила,
плавет пространства видика слепило би постало
и све што је људско – све у мрак безнађа би пало.
Време би са неба већ одавно бледе звезде испило
и светлост за просветљење ума и душе би скрило.
А без мрака на на крају пута и без његових тајни
у души не би било вере ни наде као водиља сјајни ,
живот и дражи супротности своје би постале
али пролазност и смрт снагу и смисао су им дале.
Дуле Р. Пауновић
