KUĆI
Svanulo je najzad i ugledah jasno
List zadrhta jedan, otrgnu se, pade,
I buljina prhnu s krošnje poluglasno
I u istom trenu sva tišina stade.
Ogleda se mirno na vrhu zvonika
I kupa u rosi umrtvljeno zvono,
Sva u belom crkva čeka sveštenika,
Nedelja je. Ja još bdijem nisam klon’o,
Negde u daljini praporci se čuju,
Udišem svežinu jutarnjih aroma,
Sve nekako godi, čula se raduju,
Stigao sam nazad, vratio se doma.