ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА – Жељко Перовић

#željkoperovićžesПјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Кратак осврт на пјесму:
Када сам писао ову пјесму у мени су сјећања остала на природне љепоте. Одласком у мени се жеља појавила да их потражим у држави пресељења. Признајем нисам успјео, од погледа се магла скрила, нема ни ријеке да град подјели, ни ватре у граду да пламти, нема ни познатих на улици пролазника, нема ни,,,, !
ЗЛОБНИ ЉУДИ
Злобни људи промјењиве су нарави и тешко се у маси могу препознати!

ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Од када сам град напустио
И невољно отишао,
Крстим се и палим свијећу,
Ту годину не желим да памтим,
Ни сјећати се више нећу.

И не рад бола или страха,
Тијело ће бол оздравити
А разум страх побједити,
Кунем се за освету,
Од данас његово име
Великим словом писати нећу.

Али ево, признајем,
Јутром се будим
Сјећањем на безбрижне
Младалачке дане
И почињем, што никада нисам,
Мислима да прошлост тргам,
Отимам и крадем.

Погледом тражим маглу,
Онако густу, као облак бијелу,
Које овдје нема,
Нема ни ријеке да се прегази
И град као јабуку подијели,
Нема ни ватре на улици која пламти
Срца да угрије и лица позлати,
Нема ни планина сплетених у коло
Као народ шаролико,
Нема ни познатих на улици пролазника
Да се рукују, у пролазу застану
Уз наклон капу скидају, за здравље упитају,
Нема ни живота без старог огњишта!

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић