Све вријеме постојања човјек се налази између побједа и пораза, који се у кругу окрећу, у крви дотичу, побједе ће крварити и нестати круг ће се отворити, а човјек ће престати постојати! Дође доба које кораке успори и скрати, а мисли и погледе према пријатељима усмјери, који се као карике почињу расипати, један по један од старости трошити и недастајати!
ИЗА ПЛАНИНЕ
Кад утихне јаук и вјетар се смири, из пукнутог штита изникне цвијет, кроз прозор тијесан сунце провири, па мирисом наде опије свијет.
Све тешке гóре што бејасмо их прошли, сад чине се мале, к’о облак од дима, јер дому смо свом најзад стигли, где ране се лијече топлим речима.
Заборав брише оштре гребене, ал’ чува онај сјај у дубини, док срце полако, из сјенке снене, пружа руку тој новој ведрини.
Аутор: Жељко Перовић
Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије!
Види све чланке од Жељко Перовић
Пјесма и моја мисао за нову књигу
