ПОТОМЦИМА – Божидар Васиљевић

Види како корачамо

Поворке наше су дуге

Младост под ноге не бацамо

Живимо живот преко дуге

 

Деци тешемо колевку

Летину смо скупили давно

Даска се струже о даску

Преци су наши гинули славно

 

Предића вредан је призор

Гледам нас као с дистанце

Проклетије руше Виндзор

Симфонија – паразитске дисонанце.

 

Скинут баласт будућности

Пуна срца милине

Нема нико надлежности

Деца нам жељна топлине.

ОТАЏБИНО МОЈА – Божидар Васиљевић

Као син човјечији гдје ћу главе скрити
Ходочастим теби мом Незабораву
У будућем, данас и сутра ћеш бити
Док у туђој кући славим крсну славу.

Носим жиг на тијелу, десетљећа рану
Мртви снови, живе душе корачају к Теби
Све што дише стреми несванулом дану
Напусти ме десницо, идем Отаџбини.

У недоба здравица: Сине, срећан брат
Служба траје, тамјан, звецкају помпони
Помјешане сузе, јецај, одапети плутони
Крваве им руке, Језавеља врши рат.

Тебе скупа славе васкрсли и живи
Чујем поносан најтужнији дурски зов
Отаџбино моја, прими залог жртви
Касну стражу, свјежу раку, затрпани ров.

Загрлићу твоје крило платинаста моја
Уздигнути храме са престолом и троном
Изворе енергија и нетварних боја
Пригрли раба са мртвијем сном.