Здравица шљиви у част – Радмила Настић Антанасијевић

Сву чељад српскога рода
нека благослови моја здравица
тог чаробног плода.
Ако ћу је напит по лепоти,
напићу је српским девојкама
што у своје скуте шљиву купе.
Ако ћу је напит по јунаштву,
напићу је млађаној Српчади
што крај казана ватру ложе,
са намером да се једном сложе.
Не дајте ми људи и Ти драги Боже,
да заборавим најмлађе без којих се не може.
Ако ћу је напит по сласти,
напићу је унуцима и праунуцима
што у пекмезу брке масте,
лижу прсте, раздрагани као ласте.
Но коме ћу, ако њој нећу
што крај цркве Лазарице
вековима увија се, као сведок наше среће
што нам цар остави царство веће.
Напићу је нашим прецима, нашим свецима
и свим странцима, путницима и незнанцима.
А онда ћу попити једну и у своје име,
нека свако зине како имам добар цуг,
шљивовица мој је друг.
Јер је и она као и ја,
мученица, препеченица, вареница,
а и ја сам као она љута без пардона.
Зато бели свете знај,
у Србији је прави рај!
Шљиве се са крошњи модре,
ракија се пије место воде,
лековита она јесте
даће Бог да њоме протеку све чесме.
Ако нисте упознали њене ћуди,
баш ме чуди,
какви сте ви то људи?!
Ко је Србин и српскога рода,
тај од шљиве свега нека проба.
Ај, у здравље, нек се чаше пуне,
доћи ће време да вратимо круне!
Краљица је шљива знајте,
СРБИЈУ ми не дирајте!
Такмичење здравичара у Осечини, 29.08.2015.године