Tražićeš me jednog dana,
kada mladost tvoja prođe,
poželećeš da se vratim ,
na trenutak da ti dođem.
Poželećeš da me sretneš,
da dotakneš ruke moje,
da te nežno pomilujem,
i poljubim kose tvoje.
Razumela ništa nisi,
kažeš da si bila mlada,
pa si rekla da odlazim,
patila si sve do sada.
Zašto diraš stare rane
vraćaš stare nade moje,
sad kada je sve već prošlo,
surovo je srce tvoje.
Idi dalje svojim putem,
ne kradi mi više vreme,
čuvaj “ponos” kao nekad,
ne ranjavaj opet mene.
Ja sam mladost prokockao,
trena kad sam sreo tebe,
starost mi je na vratima,
sad poštujem samog sebe.
Idi sada ostavi me
nek i tvoje srce pati,
nanela si mnogo boli,
pa ne želim da se vratim.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 229 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.274.665 пута)