SLIKAR

Nisam te slikao godinama

sam, u nekom delu svesti

čuvam poslednji utisak o nama

i želju da ćemo se sresti.

Ja ništa raditi nisam umeo

suluda skitnica bez jasnog puta…

Samo sam govor kista razumeo

zato mi duša još uvek luta.

Moj život teče bez opravdanja

za bezbroj ludih noći provoda.

U glavi vapaj nemoći odzvanja,

poslednjeg putnika na krmi broda.

Kada se zavesa tame spusti

moj pogled prati igru klatna

i čekam, čekam…poslednje vesti

da bićeš ukras moga platna.

U odsjaju vatre pogled seva

iz tamnih zenica izbija moć,

o tebi jedino duša sneva

crnokosoj i nežnoj…kao noć.